Sat. May 28, 2022
ћирилица /латиница

Исповијест припадница Лев Тахора које су још пар дана у Источној Илиџи

Извор: Н1/Адиса Имамовић, фото Ф.З.

Након низа одбијања, екипу Н1 припадници Лев Тахора су примили у свој привремени дом у Источној Илиџи. О начину живота, одгоју дјеце прије свега, али и о бројним оптужбама на рачун њихове заједнице, говориле су двије припаднице, Естер и Kајех. Ова група од 37 чланова ускоро би требала напустити Босну и Херцеговину, а гдје ће даље, не желе откривати, јер тврде, да су у константном прогону зато што су другачији.

Естер је дио Лев Тахора од рођења. Kаже, за други начин живота не жели да зна. У Kанади су имали сретан живот. Гледали су, каже, своја посла. Производили своју храну. А онда су социјалне службе покуцале на врата. Због дјеце.

“Долазили су, долазили, долазили, покушавајући нас натјерати да дјецу шаљемо у њихове, јавне школе. Али ми знамо да то није начин на који желимо да их одгајамо. У нашој светој књизи тако не пише. Да уче разне ствари попут тога да је човјек настао од животиње, од мајмуна, ја нећу допустити да моја дјеца уче такве ствари”, испричала је Естер.

Живот је, каже, у Kанади постајао све тежи. Дискриминација је постала несношљива. Три породице су позване, тврди, на суд.

“Ми смо знали шта то значи, знали смо да је сљедећи корак да нам одузму дјецу и онда смо одлучили отићи”, додала је Естер.

А на питање, може ли се отићи из Лев Тахор заједнице, одговара, наравно. Без обзира на то што постоје бројне оптужбе некадашњих чланова о томе да су морали побјећи из тог окрутног окружења, спашавајући властите животе. Један од оних који износи оптужбе је и њен рођак.

“Он се поробудио један дан и отишао. Нико га није спречавао. Ако желиш ићи, иди”, истакла је Естер.

Жене Лев Тахора с којима смо разговарали кажу како знају имена оних који против њих, како оне тврде, шире лажи. Разлози за то су многи, а оне кажу да је и због начина на који практикују вјеру.

Кајех је Белгијка која се Лев Тахору придружила са 24 године. Признаје да јој је супруг у Америци, чека суђење под оптужбом отмице дјетета. Али, она каже, ријеч је било о поридичном конфликту, низу околности и неспоразуму.

“Он још чека суђење, нема право на кауцију, као да је опасност по заједницу, за САД, не смије изаћи из куће, тамо је 2,5 године, без оправданог разлога, није починио злочин, он је само помогао да се дијете спаси од мајке и њених пријатеља који су га злостављали”, нагласила је Кајех.

Сада их прогоне, куда год да крену. Најгоре искуство имали су, тврде, у Kурдистану. Због бројних оптужби на рачун њихове заједнице, данима су били на испитивању.

“Покушали смо ступити у контакт с Црвеним крстом, организацијама које се баве људским правима, али узели су нам телефоне, држали су нас заточене с врло мало хране, само да преживимо, без кревета, тушева, одјеће да се пресвучемо. Kада су нас пустили, дјеца су већ имала гљивице на ногама први пут у животу. У суботу послије подне су нас одвели на аеродром на начин да су нас носили, држали за руке и ноге, дјецу су нам узимали из наручја, и данас су дјеца у страху, причају о томе, моја кћерка је повриједила руку јер се грчевито држала за мене”, казала је Кајех.

Гдје ће након што напусте БиХ, не желе откривати. Kажу да се уздају у вјеру да им покаже прави пут. И док су жене углавном током дана заокупљене дјецом, мушкарци су претежно на молитви.

Мушкарци молитву обављају у кући поред. Осим столова и столица, други намјештај нисмо примијетили. Дјеца се играју комерцијалним играчкама, а жене су припремиле и храну за ТВ екипу која их је посјетила.

Filter 2019