Wed. May 18, 2022
ћирилица /латиница

Дивљању цијена робе и услуга у Српској не назире се крај: И основно постало луксуз

Извор: Глас Српске

Дивљању цијена робе и услуга у Републици Српској не назире се крај па је свакога дана у потрошачкој корпи многих по неколико производа мање, због чега се стиче утисак да је и оно најосновније постало луксуз.

У прилог томе говоре и статистички подаци. Поредећи просјечне цијене основних животних намирница у јануару и децембру прошле године, килограм брашна скупљи је за 0,13, а хљеб за 0,33 КМ. Литар уља скупљи је скоро за марку, килограм кафе за нешто више од двије марке, а порасле су и цијене воћа, поврћа и млијечних производа.

Да су цијене одлетјеле у небо потврђује и податак да је у децембру 2018. године синдикална потрошачка корпа у Српској износила 1.891 КМ, док је у истом мјесецу лани тај износ био увећан за 140 марака. У структури потрошачке корпе из године у годину повећава се учешће прехране, што само потврђује чињеницу да све више новца дајемо за храну.

Заштитници права потрошача потврђују да је нажалост и оно основно многима постало луксуз те да се одричу свега да би преживјели.

– Поскупљењима краја очигледно нема. Није криза погодила само БиХ, већ све земље свијета, а ми много теже пролазимо кроз све ово, јер смо веома сиромашни. Сви артикли су скупљи од 30 до 50 одсто, у зависности и од општине до општине, негдје су разлике и веће. Неке друге земље су имале боље социјалне програме, а код нас је најугроженија категорија још угроженија – рекла је извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора, нагласивши да се ни са минималном платом која је повећана на 590 марака не може преживјети.

Марићева сматра да није било оправдано да сви готово свакога дана подижу цијене, јер није сва роба увезена јуче на домаће тржиште да би је данас продавали по вишим цијенама.

– Неопходне су веће контроле. Да ли ће доћи до смањења ПДВ-а и колико ће то утицати на све ово остаје да видимо, али дефинитивно потрошачи плаћају данак свих поскупљења – поручила је Марићева.

Да рјешења нема на видику сагласан је и економиста Александар Љубоја, који за “Глас” истиче да се нестабилност тржишта може очекивати и даље, јер је пандемија отворила могућности монополистима да диктирају и раде оно шта желе.

– Мултинационалне компаније су свјесне чињенице да оне посједују линије снабдијевања и све ресурсе за производњу. Промјена климатских услова утицала је на биљну производњу која је основ и за сточарство, тако да су поплаве и суше поједине земље довеле у позицију да нема довољних количина житарица, крмног биља па и кафе. На тржиштима гдје недостају све врсте робе нестабилност је велика, јер се монополисти играју са цијелим свијетом – истакао је Љубоја.

Додаје да на све утиче и раст цијена енергената, као и геополитика, због чега мале економије, као што је наша, зависе од великих, који сада раде шта хоће.

– До стабилизације тржишта неће доћи док се волумен производње све робе не доведе на предпандемијски ниво. Цијене неће пасти, због чега треба гледати како да се приходи становништва повећају – рекао је Љубоја. Истиче да су ланци снабдијевања попуцали и да на појединим релацијама нема интереса да се они поново успоставе.

– Недостатак полупроводника и чипова у свим врстама индустрије је довео до раста цијена мобилних телефона, електронике, недостатака аутомобила, поскупљења половних возила и слично, а све се дешава у базену јужног Кинеског мора и Тајвана, гдје је трвење између САД и Кине довело до тога да се Тајван користи као геополитичко оруђе. Има назнака да су САД спремне да потпуно затворе јужно Кинеско море, највећу жилу куцавицу за пролаз свих бродова и то би могло додатно да наруши економију – упозорио је Љубоја, подсјетивши да је наша економија увозно зависна.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић истиче да је у протекла три мјесеца свијет буквално полудио када је ријеч о расту цијена.

– Почело је у јуну прошле године растом цијена жељеза, а потом су повећане цијене свих сировина у прехрамбеној индустрији за 30 одсто, а негдје чак и дупло. То је показатељ да количине наштампаног новца у свијету немају покриће у производима те да су цијене повећане да би била направљена девалвација вриједности новца – сматра Тривић, који је и власник предузећа “Крајина клас” у оквиру којег послује и ланац пекара “Мања”.

Истиче да су поремећаји направљени на свјетском нивоу те да овај раст цијена није произведен несташицом него манипулацијама на берзи, на које домаћи привредници не могу утицати нити их могу зауставити.

– Приче да су неки овдје код нас искористили то не стоје и волио бих да ми неко да име и презиме тога ко је тако радио па да одемо прегледати. Ширење приче да овдје може држава нешто урадити мислим да нема никаквог смисла, само ћемо гурнути политику да се ваља у блато – закључио је Тривић.

Говорећи о пекарским производима, Тривић истиче да су у протеклих мјесец цијене пекарских производа скочиле за око десет одсто, док су цијене пекарских сировина у том периоду повећане за 30 одсто.

– Имајући у виду да сировине учествују са око 30 одсто у укупној цијени хљеба, а поскупјеле су тридесетак одсто, раст цијене хљеба за десет процената је логичан. Ово је закасњело поскупљење, јер пшеница је одавно поскупјела, а млинари су наставили да продају брашно по старим цијенама и сада када је нестало тога и они су морали подићи цијену брашна – рекао је Тривић.

Како би ублажили удар инфлације на породичне буџете у цијелој БиХ, лидер СНСД-а Милорад Додик најавио је да ће затражити смањење стопе ПДВ-а на основне животне намирнице на десет одсто, а повећање ПДВ-а на луксуз.

Filter 2019