Tue. Jan 25, 2022
ћирилица /латиница

ПАЛЕ: За Српску се вриједило борити


Извор: Срна

За Републику Српску вриједило се борити и институционални оквир је једини начин да се она спасе, поручено је данас са округлог стола посвећеног Дану и 30. рођендану Републике Српске који је одржан на Палама.
Народни посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске Момир Тошић рекао је да је овај 9. јануар нешто за шта се вриједило борити, нагласивши да су дате велике жртве посебно на простору Сарајевско-романијске регије.

“У Дејтону смо донијели одлуку да напустимо вјековна огњишта наше територије, само да би ојачали и оснажили Републику Српску. Мислим да је мало крајева који су оволике жртве поднијели”, Тошић новинарима прије почетка скупа.

Он је честитао Дан Републике, наводећи да су га емоције обузеле када је ушао у салу Kултурног центра Пале, у којој су донесене значајне одлуке, те да је 30 славних година брзо прошло.

Универзитетски професор Радомир Лукић навео је да је овај дан прилика да се присјете свих бурних дана из 1991. и 1992. године, када је настајала Скупштина српског народа у БиХ и донесена декларација о проглашењу Републике.

Он је оцијенио да се Република Српска данас може сачувати упорним инсистирањем на очувању онога што Република јесте, а то је јединством утемељеним у стварима и нада да ће оно бити постигнуто и непопуштањем ни под каквим притисцима и присилама иако је вријеме нехуманих санкција и сличних врста притисака мало иза и да чак ни Запад није монолитан када је ријеч о овој осуди коју су покренуле САД.

Лукић је поручио да Републику Српску треба чувати, његовати, без обзира на све тешке околности које је слиједе, без обзира и на емиграцију која је прилично велика.

“Ми који овдје остајемо имамо задатак, обавезу да је сачувамо, изградимо и предамо будућим поколењима и да за 30 година славимо нових 30 година Републике”, изјавио је Лукић.

Историчар Драга Мастиловић рекао је да стварање Републике Српске и њен развој кроз 30 година говори из историјског искуства да су Срби западно од Дрине послије великих страдања која су претрпјели посебно у 20. вијеку и покушаја њиховог биолошког истребљења, коначно дошли до своје државности , која омогућава опстанак српског народа.

“Институционални оквир Републике Српске јесте једина заштита српскога народа на овом простору. Да се којим случајем нешто деси да не буде Републике Српске то би значило да Срба више западно од ријеке Дрине нема, али на нашу срећу деведесетих година српски народ је успио да направи велики подвиг и формира своју државу која једина може заштитити нашу егзистенцију на овим просторима”, истакао је Мастиловић.

Некадашњи директор Новинске агенције Републике Српске – СРНА Бранислав Илић истакао је да му је част што учествује на округлом столу посвећеном Дану Републике и великом јубилеју, посебно што се одржава у Kултурно-спортском центру Пале, у згради гдје је далеке 1992. године почело рађање и основан први медији.

Према његовим ријечима, када се говори о Републици Српској и великом јубилеју, необилазна тема су и медији који су се заједно рађали, стасавали са Републиком и нераскидивим, међусобно испреплетаним нитима уткани су у причу о великој епопеји српског народа за опстанак на овим просторима и стварању своје Републике.

“Ријетко је у којој области српски народ на почетку грађанског рата био у тако тешком и незавидном положају као у области информисања, а истовремено ријетко је када иједна новинска агенција и радио-телевизија одиграла тако битан судбоносан утицај у стварању Републике као што је СРНА и Српска радио-телевизија /СРТ/”, присјетио се Илић.

Модератор округлог стола, чији ће садржај бити публикован и у посебном зборнику, био је дугогодишњи истакнути новинар и публициста Зоран Жужа.

Српски посланици прогласили су 9. јануара 1992. године Српску Републику БиХ, која ће касније бити названа Република Српска, као одговор на намјеру Муслимана и Хрвата да се издвоје из Југославије, те на стално прегласавање Срба на свим нивоима у БиХ.

Скупштина српског народа прогласила је Републику Српску прије било каквих међунационалних сукоба и почетка грађанског рата у БиХ.

Filter 2019