Sun. Jan 23, 2022
ћирилица /латиница

Годишњица убиства српске породице Зец у Загребу

Извор: РТРС

Данас се навршава 30 година од када су у Загребу хрватски полицајци убили српску породицу Зец, оца Михајла /38/, мајку Марију /36/ и њихову 12-огодишњу кћерку, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.

Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске, познате под називима “мерчеповци” и “Јесење кише”, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали ову трочлану српску породицу.

Према Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.

Приликом привођења, увече око 23.00 часа, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци убио га је Синиша Римац, наводно при покушају бијега.

Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру.

Прво их је одвео у хотел “Панорама”, а одатле на Сљеме, гдје их је побио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму за смеће.

Неколико дана послије ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат, Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.

Александрина сестра Гордана и брат Душан успјели су да преживе, јер су се сакрили у кући и тако промакли убицама.

Убрзо по проналаску лешева, ухапшени су припадници Мерчепове јединице – Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства.

На суђењу је, међутим, утврђено како пред истражним судијом нису имали адвоката којег су по закону за тако тешко дјело морали имати, па су њихови ранији искази као незаконити изузети из списа, а оптужени ослобођени “у недостатку доказа”.

У мају 2016. године Жупанијски суд у Загребу је неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске, стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, и савјетника у истом министарству, на пет и по година затвора.

Он је осуђен због тога што “није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.

Из чињеничног описа пресуде је, међутим, изостављено 20 жртава за које је, такође, био оптужен, а за које се, наводно, није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су имена Михајла, Гордане и Александре Зец.

Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју је, умјесто у затворској ћелији, повремено “издржавао” у елитној бањи Крапинске топлице.

У спомен на страдање дванаестогодишње српске дјевојчице, хрватски редитељ Оливер Фрљић и драматург Марин Блажевић направили су позоришну представу “Александра Зец”, посвећену, како су рекли аутори, сваком дјетету-жртви рата, чија премијера је била 2014. године у Ријеци.

Године 2018. појавио се и документарни филм под називом “Србенка”, такође хрватског аутора Небојше Слијепчевића, који прати припреме и пробе за позоришну представу “Александра Зец”, који се бави темама национализма и ксенофобије, односно разматра утицај хрватског друштва и јавног дискурса на животе првенствено дјеце српске националности, која су рођена у Хрватској годинама након завршетка рата.

У марту прошле године хрватски Врховни суд донио је одлуку да се осуђени Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне “у цјелости остварена сврха кажњавања”.

У новембру прошле године медији у региону су објавили вијест да је умро ратни злочинац Томослав Мерчеп у 69. години живота, подсјећајући да је био кандидат на предсједничким изборима 2000. године, а 2015. године и ВИП-гост на инаугурацији хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић.

Filter 2019