Стручњаци о најављеној “српској резолуцији” у Америци: Заокрет у Конгресу у корист Срба?

Извор: Глас Српске

Српски фактор на Балкану сада има далеко више пријатеља у америчком Сенату и Конгресу него што је то била ситуација до 2014. године, а што је резултат дипломатских офанзива које су спроведене у претходном периоду.

Истакао је ово оснивач Конгреса српско-америчког пријатељства и посланик СНС-а у Народној скупштини Србије Владимир Маринковић, поводом најаве предсједника Александра Вучића да ће ускоро више америчких конгресмена својим потписима подржати “српску резолуцију”, а која, како је рекао, у неку руку представља и одговор на писмо које су албански и бошњачки лобисти послали на адресу америчког предсједника, а у којем је затражено да Џо Бајден размотри могућност увођења санкција онима који дестабилизују западни Балкан.

Према ријечима Маринковића, ова резолуција ће показати колико је српски фактор у региону за само неколико година унаприједио билатералне односе са САД, али и одлучније кренуо у ширење истине и спречавање константне политичке сатанизације Срба у Србији и Српској.

– И то неће бити конгресмени само из једне странке – поручио је Маринковић додајући да Србија неће прихватити да јој се пришива етикета дестабилизирајућег фактора у региону.

Шеф Представништва Републике Српске у САД Обрад Кесић каже да ова “српска резолуција” на најбољи начин показује да се ствари на Капитол Хилу у великој мјери мијењају у корист Србије, али и Српске.

– Она је изузетно важна, јер представља својеврсну најаву да се досадашњи однос снага у овом законодавном телу променио. Српска заједница у Америци је последњих година знатно ојачала свој политички утицај у Конгресу и Сенату. Ствари више нису онако једностране као када су Срби у великој мери били пасивни, али било је и врло тешко покренути заједницу. Међутим, она сада у целој Америци постаје много активнија и то доноси резултате – нагласио је Кесић.

Како је рекао, утицај српске заједнице је видљив и у случају писма албанских и бошњачких лобиста Бајдену, које има тек скроман број потписника.

– Да је ситуација као што је била пре пет или шест година, писмо би имало барем три пута већи број потписа – каже Кесић и додаје да је писмо Бајдену “најјефтинији начин да се задовоље заједнице и гласачи у Америци”, али да и оно суштински не значи ништа посебно, јер такви и слични дописи разних лобиста свакодневно стижу у Стејт департмент.

Политички аналитичар Срђа Трифковић каже да је ово лобирање нормална и свакодневна појава на Капитол Хилу, а конгресмени и сенатори се опредјељују кога ће подржати према ономе колико припадника неке етничке групе има у свом изборном дистрикту и колико од тих истих могу да добију новца за своје предизборне активности.

– И то је карактеристика америчког законодавног процеса, а о чему је још пре 150 година писао и сам Марк Твен – рекао је Трифковић.

ЕУ неће подржати санкције

Трифковић сматра да је у овом тренутку ипак најважније то што нема назнака да би спољнополитички одбор Представничког дома, и еквивалентно тијело у америчком Сенату, могли донијети неку резолуцију о евентуалним санкцијама које би обухватиле званичнике из Српске.

– Тако нешто није ни на хоризонту. Али, уколико до њих и дође, оне неће имати никакву тежину и снагу ако се тој иницијативи не прикључи и ЕУ. А до тога неће доћи, јер унутар ове заједнице не постоји консензус и јединство о том питању. За тако нешто сигурно не би гласала Мађарска, али ни Пољска – поручио је он.