Велики број Срба жели да овјери власништво над имањима у ФБиХ: Заборављене оставинске расправе прва препрека

Извор: Глас Српске

Иако велики број Срба, који се након рата нису вратили на огњишта на простору данашње ФБиХ, желе да овјере власништво над тим имањима те сачувају очевину и дједовину, прве препреке многима на путу до тог циља су неспроведене оставинске расправе, а морају да их заврше на овдашњим судовима.

Кампања Српске и Србије за заштиту имовине Срба у ФБиХ, покренута почетком септембра, одјекнула је широм свијета, о чему свједоче позиви из региона, али и Аустралије, Јапана, Новог Зеланда, Емирата од некадашњих житеља ових крајева који зову и траже помоћ како би под својим именом и презименом задржали ту земљу.

Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба. До проблема је дошло када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишнокњижних листова у том дијелу БиХ гдје, за разлику од Републике Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику како би заштитио права те био уписан у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима. Такав развој ситуације био је окидач за представнике Српске и Србије да се удруже и кроз заједнички рад покушају да што више стварних власника то и остане након нових уписа.

Замјеник координатора за рад канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ Ђорђе Радановић каже за “Глас” да им се до сада јавило више од 3.200 Срба, највише из Србије, а интересовање је велико и у Аустралији.

– Неријешене оставинске расправе су велики проблем, јер је ситуација таква да се земља води на дједовима, очевима, а судови, на примјер у Србији, не могу расправљати о непокретностима на територији друге земље, у овом случају ФБиХ. Када, на примјер, власник земље у Босанском Петровцу или Санском мосту умре у Новом Саду, тамо се расправља о непокретностима у граду на Дунаву, а имовина у ФБиХ остаје на том човјеку. Увјерили смо се да су нека имања још на људима који су умрли и прије рата, али никада није рађена оставинска расправа – казао је Радановић.

Објелоданио је и један случај у селу поред Санског Моста.

– Земља се још води на прабаки која је умрла 1979, након ње је умро и дјед, а недавно и отац, тако да сад мора да ради четири оставинске расправе да би земљу уписао на себе – појаснио је Радановић.

Позвао је Србе широм свијета да иза својих преминулих предака покрећу те оставинске расправе, покрећу потребне поступке у општинским судовима у ФБиХ да би земља са мртвих прешла на живе.

– Имамо 400.000 људи уписаних у земљишне књиге у ФБиХ, од тог броја су, по анализама, половина мртви. Позивам све који желе да одвоје који дан од годишњих одмора, оду у некадашње општине у ФБиХ и покрену оставинске поступке, нека крче дједовину и очевину јер их је за земља отхранила па су, на примјер, отишли послије у Аустралију – рекао је Радановић.

Према подацима које посједујемо полако се предају захтјеви за покретање поступака.

– Сигурно је да су бројни предали одређене захтјеве, ангажовали адвокате, али у наредном периоду планирамо отварање двије канцеларије Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ – у Београду и Новом Саду и оне ће бити спона преко којих ћемо покретати и оставинске поступке – потврдио је Радановић који је и предсједник тог Одбора.

Закон

Надлежни из Српске и Србије данима упозоравају на законске одредбе које важе у ФБиХ. Ради се о такозваном поступку одржаја, односно да неко ко обрађује земљу десет или 20 година стекне право власништва, ако нема тужбе за сметање посједа ни затражене правне заштите за незаконито обрађивање.