Sat. Nov 27, 2021
ћирилица /латиница

Почело обиљежавање вијека болнице у Касиндолу

ФОТО: Фото Васке

Извор: СРНА

Представници Источног Сарајева и градских општина, као и руководство и радници Болнице “Србија”, постављањем плоче свједочанства о 100 година постојања болнице у Касиндолу и полагањем вијенаца жртвама фашизма из Другог свјетског рата, озваничили су почетак вишедневне манифестације “Дани Болнице Србија“.

Вршилац дужности директора ове болнице Небојша Шешлија истакао је да су поносни на чињеницу да се ове године обиљежава вијек постојања Болнице у Касиндолу.

Он је рекао да се у овој седмици, када је и крсна слава Болнице, обиљежава велики јубилеј постојања здравствене установе у Касиндолу.

Шешлија је подсјетио да су 1921. године први пацијенти ушли у тадашње љечилиште.

Он је навео да су вијенци положени код спомен-обиљежја које датира из 1990. године, а које су поставили мјештани Касиндола.

“Спомен-плоча је постављена у част невиних цивила страдалих 1941. године, када је подрум ове установе кориштен као логор фашистичким формацијама”, рекао је Шешлија.

Шешлија је изјавио новинарима да је ова установа, која је кроз богату историју мијењала начине организације рада, увијек била посвећена заштити здравља становника овог краја.

“У периоду 1992. године, у вријеме одбрамбено-отаџбинског рата, дала је велики допринос у опстанку сарајевских Срба на овом подручју. Данас, у вријеме пандемије, Болница и радници дају максимум у очувању здравственог сектора наше регије и тако ће бити у наредном периоду. Желимо да оставимо траг за наредна покољења и дамо гарант да ће ова установа и у наредном периоду пружати квалитетну здравствену заштиту свим становницима наше регије”, истакао је Шешлија.

Историчар Александар Костовић рекао је да се на плочама свједочанства о 100 година постојања болнице у Касиндолу може видјети неколико старих фотографија које показују како је љечилиште некада изгледало.

Он је подсјетио да је 1921. године овдје отворено прво љечилиште за плућне болеснике, гдје су били смјештени лакши пацијенти, да би у наредним годинама добило облик санаторијума и љечилишта за туберкулозне болеснике, све до 1992. године, када је постала општа болница, а касније клинички центар.

“На мјесту на коме се данас налази модерна болница, некада се налазила модерна пилана, а њен власник Италијан Ђузепе Фелтринели је након Првог свјетског рата премјестио машине у Сјетлину, а у тим зградама су направљени први болнички павиљони који су добијали имена по највећим градовима тадашње државе”, навео је Костовић.

Он је рекао да је у Пављиону “Сарајево” дуго била управна зграда, читаоница, трпезарија, уз њу је био базен и један је од ријетких павиљона у којем никада нису били смјештени пацијенти.

Костовић је подсјетио да су ту били и павиљони “Босна”, “Херцеговина”, “Југославија” и “Жељезнички”. Поред њих је павиљон “Бањалука”, који је недавно обновљен, а ту су били и “Љубљана” и “Сплит”, у којима су били смјештени љекари.

Соња Дивљан Савић, љекар у здравственој установи у Касиндолу од 1965. до 2006. године, истакла је да је установа била веома значајна због великог броја пацијената који су долазили из цијеле БиХ.

“То је била једина болница у БиХ за плућне болести. Осим терапеутског дијела, такође увијек је био заступљен и стручни рад. У болници су се отприлике од 1965. године увијек славили мајски дани болнице, у којима су објављивани радови из разних подврста болести за плућа”, истакла је Савићева, која је једно вријеме била и руководилац болнице у Касиндолу.

За сутра, другог дана манифестације, у 9.00 часова планирана је акција добровољног давања крви радника Болнице “Србија”, а изјаве за новинаре биће у 9.15 часова.

Filter 2019