Sun. Nov 28, 2021
ћирилица /латиница

Велики број Срба жели да овјери власништво над имањима у ФБиХ: Заборављене оставинске расправе прва препрека

Извор: Глас Српске

Иако велики број Срба, који се након рата нису вратили на огњишта на простору данашње ФБиХ, желе да овјере власништво над тим имањима те сачувају очевину и дједовину, прве препреке многима на путу до тог циља су неспроведене оставинске расправе, а морају да их заврше на овдашњим судовима.

Кампања Српске и Србије за заштиту имовине Срба у ФБиХ, покренута почетком септембра, одјекнула је широм свијета, о чему свједоче позиви из региона, али и Аустралије, Јапана, Новог Зеланда, Емирата од некадашњих житеља ових крајева који зову и траже помоћ како би под својим именом и презименом задржали ту земљу.

Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба. До проблема је дошло када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишнокњижних листова у том дијелу БиХ гдје, за разлику од Републике Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику како би заштитио права те био уписан у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима. Такав развој ситуације био је окидач за представнике Српске и Србије да се удруже и кроз заједнички рад покушају да што више стварних власника то и остане након нових уписа.

Замјеник координатора за рад канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ Ђорђе Радановић каже за “Глас” да им се до сада јавило више од 3.200 Срба, највише из Србије, а интересовање је велико и у Аустралији.

– Неријешене оставинске расправе су велики проблем, јер је ситуација таква да се земља води на дједовима, очевима, а судови, на примјер у Србији, не могу расправљати о непокретностима на територији друге земље, у овом случају ФБиХ. Када, на примјер, власник земље у Босанском Петровцу или Санском мосту умре у Новом Саду, тамо се расправља о непокретностима у граду на Дунаву, а имовина у ФБиХ остаје на том човјеку. Увјерили смо се да су нека имања још на људима који су умрли и прије рата, али никада није рађена оставинска расправа – казао је Радановић.

Објелоданио је и један случај у селу поред Санског Моста.

– Земља се још води на прабаки која је умрла 1979, након ње је умро и дјед, а недавно и отац, тако да сад мора да ради четири оставинске расправе да би земљу уписао на себе – појаснио је Радановић.

Позвао је Србе широм свијета да иза својих преминулих предака покрећу те оставинске расправе, покрећу потребне поступке у општинским судовима у ФБиХ да би земља са мртвих прешла на живе.

– Имамо 400.000 људи уписаних у земљишне књиге у ФБиХ, од тог броја су, по анализама, половина мртви. Позивам све који желе да одвоје који дан од годишњих одмора, оду у некадашње општине у ФБиХ и покрену оставинске поступке, нека крче дједовину и очевину јер их је за земља отхранила па су, на примјер, отишли послије у Аустралију – рекао је Радановић.

Према подацима које посједујемо полако се предају захтјеви за покретање поступака.

– Сигурно је да су бројни предали одређене захтјеве, ангажовали адвокате, али у наредном периоду планирамо отварање двије канцеларије Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ – у Београду и Новом Саду и оне ће бити спона преко којих ћемо покретати и оставинске поступке – потврдио је Радановић који је и предсједник тог Одбора.

Закон

Надлежни из Српске и Србије данима упозоравају на законске одредбе које важе у ФБиХ. Ради се о такозваном поступку одржаја, односно да неко ко обрађује земљу десет или 20 година стекне право власништва, ако нема тужбе за сметање посједа ни затражене правне заштите за незаконито обрађивање.

Filter 2019