Болница у Касиндолу увијек је била уз свој народ

Извор: Срна

Вршилац дужности директора Болнице “Србија” Источно Сарајево Небојша Шешлија истакао је да је болница у Kасиндолу увијек била уз свој народ, а да да је приоритет садашње управе повратак повјерења пацијената у рад ове установе и финансијска стабилизација.

На свечаној академији поводом вијека постојања болнице у Kасиндолу, Шешлија је подсјетио да је она кроз бурну историју мијењала организациони облик, а да су 1992. година и одбрамбено-отаџбински рат представљали историјску прекретницу када је трансформисана у Општу болницу, највише захваљујући доктору Славку Ждралу.

“Доктор Ждрале је заједно са тимом љекара и осталих радника успио да збрине све којима је помоћ била неопходна. Тадашња болница била је гарант опстанка српског народа на овим просторима у та тешка ратна времена”, истакао је Шешлија и додао да само јака болница може бити гарант опстанка српског народа на подручју Сарајевско-романијске регије.

Kад је ријеч о улагању у кадар, Шешлија је навео да је Болница током протекла 34 мјесеца расписала 26 нових специјализација, да је пет љекара упућено на супспецијализације, те да први пут имамо стално запосленог васкуларног хирурга и послије вишегодишње паузе нефролога.

Он је истакао да је Болница “Србија” први пут почела пружати најсложеније услуге из васкуларне хирургије и дјечије ортопедије, а обновљен је рад торакалне хирургије, док ће Одјељење оторине наредних дана увести процедуру функционалне ендоскопске синусне хирургије.

Шешлија је нагласио да су за грађане омогућене најсложеније операције из гинекологије, опште хирургије, офталмологије, као и услуге хипербаричне коморе.

“Успјели смо очувати квалитет Одјељења пулмологије по чему је ова установа препознатљива од оснивања, што је посебно важно у вријеме пандемије вируса корона, када смо у том одјељењу збрињавали пацијенте од Бијељине до Требиња”, рекао је Шешлија, наводећи да је од почетка пандемије у овој здравственој установи збринуто 1.600 пацијената.

Он је подсјетио да је у протеклом периоду, уз помоћ донатора, али и властитим средствима обезбијеђена медицинска опрема за најквалитетнију дијагностику из области радиологије, кардиологије, неурологије.

Шешлија је напоменуо да су први позитивни резултати у новој организацији рада остварени у посљедњем кварталу 2019. године, када је Болница “Србија” имала најбољи квартал према вредновању Фонда здравственог осигурања у протеклих десет година.

Један од оснивача и некадашњи директор болнице у Српском Сарајеву Славко Ждрале рекао је да болница у Kасиндолу у посљедњих 30 година представља основну, темељну здравствену установу Сарајевско-романијске регије, са нивоом секундарног и терцијарног дјеловања, односно пружања здравствене заштите.

“Грађани ове регије заслужили су ниво услуга који се пружа у модерној згради са изузетно модерном опремом. Највеће признање треба одати здравственим радницима који су током рата, својим патриотским односом, етиком и моралношћу допринијели да ова установа данас постоји”, нагласио је Ждрале.

Ждрале је посебно захвалио Влада Републике Српске и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, који су заслужни да ова регија добије модерну и опремљену зграду болнице, коју је могуће обогатити свом медицинском услугом која је потребна грађанима.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је Болница “Србија” један од три главна стуба функционисања и окупљања људи у Источном Сарајеву.

“Без доброг здравственог сектора нема задржавања становништва, као и што без високообразованих људи нема даљег просперитета града и општина”, навео је Ћосић.

Ћосић је изразио задовољство што Влада Републике Српске константно подржава рад Болнице “Србија”, те сматра, да уз оно што је до сада урађено, уз још мало напора у идућој години функционисање Болнице може бити доведено до савршенства. 

Вечерашњој академији присуствовао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, те бројни представници политичког, културног и вјерског живота Источног Сарајева и Републике Српске.

Одлука о градњи болнице у Kасиндолу донесена је 1914. године, а са радом је почела након Првог свјетског рата као опоравилиште. Првог новембра 1938. године опоравилиште је проглашено за санаторијум.

Влада Републике Српске 25. новембра 1993. године донијела је одлуку о оснивању Kлиничког центра медицинског факултета Сарајево у чији састав улази и Општа болница Kасиндо.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума, услиједила је пођела територија на Сарајевској регији и самим тим и гашење здравствених установа примарног и секундарног нивоа и то домова здравља, болнице Жица, болнице “Др Енест Грин” и Института за физијатрију и рехабилитацију Илиџа.

Дио опреме, као и особља прихваћен је у болницу Kасиндо којој се 2006. године придружује и Војна болница са Сокоца.

У Источном Сарајеву је 7. јула 2017. године потписан уговор и положен камен темељац за изградњу нове болнице “Србија”, у коју су марта 2019. године смјештени први пацијенти.

Filter 2019