Sat. Oct 23, 2021
ћирилица /latinica

Gujon na promociji knjige “Svi moji putevi vode ka Srbiji”: Djeca su budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji

Izvor: Srna

Budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji su djeca koja se rađaju, rekao je direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju sa Srbima u regionu i dijaspori Arno Gujon, autor knjige “Svi moji putevi vode ka Srbiji”, koja je sinoć predstavljena u Palama.

Gujon je ukazao na težak položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a posebno Srba u enklavama, ističući da svijetlu budućnost jedino predstavljaju srpske porodice sa mnogo djece.

“Na Kosovu i Metohiji retko možete naći jednu porodicu sa jednim ili dvoje dece, ali porodica sa troje, četvoro, petero dece ima dosta i to pokazuje ljubav, veru tih ljudi da imaju budućnost tu i da su spremni da se hrabro bore da ostanu da žive tamo gdje su im preci živeli vekovima. Zato mi moramo da budemo uz njih, jer oni uprkos svemu ne odustaju”, rekao je Gujon novinarima.

Gujon je istakao da je knjiga ispovijest mladog Francuza koja svjedoči o drami srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i opisuje Srbiju onakvu kakvom je vidi stranac koji je sopstvenu sudbinu povezao sa sudbinom Srba, tako što se iz ljubavi prema ovoj zemlji, nastanio u Beogradu.

“Tu knjigu sam napisao kako bih svedočio o tome šta sam video tada, zašto sam se odlučio da nastavim da učim srpski jezik, da dođem da živim u Srbiji među Srbima, da razvijam svoju humanitarnuu organizaciju koja nakon 17 godina i dalje funkcioniše, da objasnim srpskoj publici, kojoj je sve to bilo nepoznato do tada, kako u Francuskoj i zapadnim zemljima šta se dešava i dešavalo na Kosovu i Metohiji iz istinskog ugla, bez politike”, naveo je Gujon.

On je dodao da je želio da prikaže kako žive monasi u Visokom Dečanima, djeca u Osojanu i Goraždevcu, kako bake izolovane po novobrdskim krajevima preživljavaju teška vremena u tišini i bez brige zapadne Evrope.

“To je bila naša poruka u to vreme da pokažemo na delu da ti ljudi nisu sami, nego da mogu da računaju na nas”, rekao je Gujon i naglasio da je položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji bio izuzetno težak i da nije očekivao, uprkos ratu, da će djeca ostati bez osnovnih stvari.

Gujon je istakao da su srpske svetinje na Kosovu i Metohiji među najljepšim svetinjama i dodao da su one značajne, ne samo za Srbe i Srbiju, već za cijelu Evropu i hrišćanstvo.

On je naveo da se samo od početka ove godine desilo 100 napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, da je najmlađa žrtva imala 13 godina, a najstarija više od 80, što znači da niko nije pošteđen.

Prema njegovim riječima, krađe se stalno dešavaju i to je jedan vid pritiska na Srbe koje žive u enklavama.

“Videli smo, takođe, zveckanje oružja na severu Kosova, ali, pored tog nasilja koje, nažalost, ima razne oblike i koje se dešava stalno, postoje pretnje, napadi, osjećaj nesigurnosti koji vas dovodi u situaciju da ne smete da govite na svom maternjem jeziku, na srpskom jeziku ni u Đakovici, Dečanima niti u nekim delovima Prištine”, dodao je Gujon.

Predsjednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov rekao je da ga sa Gujonom veže mnogo toga u radu na pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji, te naglasio da je Republika Srpska braći na Kosovu i Metohiji pružila mnogo finansijske, ali i emotivne i patriotske podrške.

“Mi sa ove strane podržavamo srpski narod na Kosovu i Metohiji koliko možemo i u ovim teškim vremenima koja traju više od dvije decenije i želimo im da istraju i opstanu, jer svaka porodica, svako dijete, svaki živi Srbin na Kosovu i Metohiji jeste kao prava svetinja”, smatra Arlov.

Predsjednik Upravnog odbora Mreže nevladinih organizacije Republike Srpske i domaćin sinoćne promocije Milenko Dačević rekao je da je Gujon kao Francuz po rođenju, kao Srbin po osjećanju prikazao svijetu svu golgotu, stradanje, patnju Srba na Kosovu i Metohiju.

“Da je to uradio jedan Srbin to bi bilo predstavljeno kao vrsta pristarsnosti, a na ovaj način on je uspio da predstavi Kosovo kao simbol srpske slave i stradanja, srpski narod kao narod koji poslednji pruža otpor globalizmu i nadam se da smo večeras iz Pala poslali slobodarsku poruku”, dodao je sinoć Dačević.

Načelnik opštine Pale Boško Jugović rekao je da za Pale i Paljane predstavlja čast da budu domaćini humanitarcima srpskog naroda poput Arnoa Gujona i Milorada Arlova, te zahvalio organizatorima za organizaciju ovog događaja.

“Gujon, koji ima takav senzibilitet i toliko je naklonjen srpskom narodu, zaslužio je da bude gost u Palama, ne samo večeras, nego kad god poželi. Od njega ćemo moći da saznamo mnogo toga”, naveo je Jugović.

Knjiga je promovisana u okviru programa Regionalne konferencije “Saradnja institucija i OCD”, čiji je cilj jačanje demokratske kulture dijaloga i saradnje institucija vlasti i organizacija civilnog društva u Republici Srpskoj, podsticanje razvoja civilnog društva i dobre uprave.

Regionalna konferencija biće održana danas na Ekonomskom fakultetu u Palama u 10.30 časova.

Srbi da zaštite svoju imovinu u Federaciji BiH

Direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon pozvao je Srbe porijeklom iz Federacije BiH /FBiH/ da se jave u kancelarije za pravnu pomoć Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove da bi zaštitili svoju imovinu u FBiH.

“U toku je proces usklađivanja zemljišnjih knjiga i katastra u celoj FBiH i tokom tog procesa vlasnici imovine, nosioci prava mogu da izgube sve što imaju, a da o tome ne budu čak ni obavešteni. Ako se jave na vreme sve to može da bude sačuvano veoma lako i brzo, a takođe može da bude komplikovano i ide sudskim procesom ako se propusti prilika”, rekao je Gujon novinarima u Palama.

On je pojasnio da nije sporno usklađivanje nego način kako se to vrši, a da nema obavještavanja ljudi, jer niko ne dobija lično pismo u kojem piše “vrši se usklađivanje vaše imovine – javite se”.

“To je uradila Republika Srpska koja je poslala pismo svakom čoveku, bilo da je Srbin, Hrvat, Bošnjak ako je nosilac prava u Republici Srpskoj. Očekujem od drugih da rade isto tako”, istakao je Gujon.

On je dodao da su više od 400.000 Srba porijeklom iz FBiH nosioci prava u Federaciji, a, nažalost, ne mogu tamo da žive i nisu obaviješteni o tom procesu.

Kancelarija za pravnu pomoć postoji u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku, a građani se mogu javiti u bilo koju području jedinicu Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove i ostaviti svoje podatke, nakon čega će ih kontaktirati pravnici.

Zainteresovani građani mogu da se jave na telefon 00387 55 490 940 i imejl pravnapomoc.banjaluka@rgurs.rs.

Filter 2019