Fri. Oct 15, 2021
ћирилица /латиница

Гујон на промоцији књиге “Сви моји путеви воде ка Србији”: Дјеца су будућност српског народа на Косову и Метохији

Извор: Срна

Будућност српског народа на Косову и Метохији су дјеца која се рађају, рекао је директор Управе Владе Србије за сарадњу са Србима у региону и дијаспори Арно Гујон, аутор књиге “Сви моји путеви воде ка Србији”, која је синоћ представљена у Палама.

Гујон је указао на тежак положај српског народа на Косову и Метохији, а посебно Срба у енклавама, истичући да свијетлу будућност једино представљају српске породице са много дјеце.

“На Косову и Метохији ретко можете наћи једну породицу са једним или двоје деце, али породица са троје, четворо, петеро деце има доста и то показује љубав, веру тих људи да имају будућност ту и да су спремни да се храбро боре да остану да живе тамо гдје су им преци живели вековима. Зато ми морамо да будемо уз њих, јер они упркос свему не одустају”, рекао је Гујон новинарима.

Гујон је истакао да је књига исповијест младог Француза која свједочи о драми српског народа на Косову и Метохији и описује Србију онакву каквом је види странац који је сопствену судбину повезао са судбином Срба, тако што се из љубави према овој земљи, настанио у Београду.

“Ту књигу сам написао како бих сведочио о томе шта сам видео тада, зашто сам се одлучио да наставим да учим српски језик, да дођем да живим у Србији међу Србима, да развијам своју хуманитарнуу организацију која након 17 година и даље функционише, да објасним српској публици, којој је све то било непознато до тада, како у Француској и западним земљима шта се дешава и дешавало на Косову и Метохији из истинског угла, без политике”, навео је Гујон.

Он је додао да је желио да прикаже како живе монаси у Високом Дечанима, дјеца у Осојану и Гораждевцу, како баке изоловане по новобрдским крајевима преживљавају тешка времена у тишини и без бриге западне Европе.

“То је била наша порука у то време да покажемо на делу да ти људи нису сами, него да могу да рачунају на нас”, рекао је Гујон и нагласио да је положај српског народа на Косову и Метохији био изузетно тежак и да није очекивао, упркос рату, да ће дјеца остати без основних ствари.

Гујон је истакао да су српске светиње на Косову и Метохији међу најљепшим светињама и додао да су оне значајне, не само за Србе и Србију, већ за цијелу Европу и хришћанство.

Он је навео да се само од почетка ове године десило 100 напада на Србе на Косову и Метохији, да је најмлађа жртва имала 13 година, а најстарија више од 80, што значи да нико није поштеђен.

Према његовим ријечима, крађе се стално дешавају и то је један вид притиска на Србе које живе у енклавама.

“Видели смо, такође, звецкање оружја на северу Косова, али, поред тог насиља које, нажалост, има разне облике и које се дешава стално, постоје претње, напади, осјећај несигурности који вас доводи у ситуацију да не смете да говите на свом матерњем језику, на српском језику ни у Ђаковици, Дечанима нити у неким деловима Приштине”, додао је Гујон.

Предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији Милорад Арлов рекао је да га са Гујоном веже много тога у раду на помоћи Србима на Косову и Метохији, те нагласио да је Република Српска браћи на Косову и Метохији пружила много финансијске, али и емотивне и патриотске подршке.

“Ми са ове стране подржавамо српски народ на Косову и Метохији колико можемо и у овим тешким временима која трају више од двије деценије и желимо им да истрају и опстану, јер свака породица, свако дијете, сваки живи Србин на Косову и Метохији јесте као права светиња”, сматра Арлов.

Предсједник Управног одбора Мреже невладиних организације Републике Српске и домаћин синоћне промоције Миленко Дачевић рекао је да је Гујон као Француз по рођењу, као Србин по осјећању приказао свијету сву голготу, страдање, патњу Срба на Косову и Метохију.

“Да је то урадио један Србин то би било представљено као врста пристарсности, а на овај начин он је успио да представи Косово као симбол српске славе и страдања, српски народ као народ који последњи пружа отпор глобализму и надам се да смо вечерас из Пала послали слободарску поруку”, додао је синоћ Дачевић.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да за Пале и Паљане представља част да буду домаћини хуманитарцима српског народа попут Арноа Гујона и Милорада Арлова, те захвалио организаторима за организацију овог догађаја.

“Гујон, који има такав сензибилитет и толико је наклоњен српском народу, заслужио је да буде гост у Палама, не само вечерас, него кад год пожели. Од њега ћемо моћи да сазнамо много тога”, навео је Југовић.

Књига је промовисана у оквиру програма Регионалне конференције “Сарадња институција и ОЦД”, чији је циљ јачање демократске културе дијалога и сарадње институција власти и организација цивилног друштва у Републици Српској, подстицање развоја цивилног друштва и добре управе.

Регионална конференција биће одржана данас на Економском факултету у Палама у 10.30 часова.

Срби да заштите своју имовину у Федерацији БиХ

Директор Управе Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон позвао је Србе поријеклом из Федерације БиХ /ФБиХ/ да се јаве у канцеларије за правну помоћ Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове да би заштитили своју имовину у ФБиХ.

“У току је процес усклађивања земљишњих књига и катастра у целој ФБиХ и током тог процеса власници имовине, носиоци права могу да изгубе све што имају, а да о томе не буду чак ни обавештени. Ако се јаве на време све то може да буде сачувано веома лако и брзо, а такође може да буде компликовано и иде судским процесом ако се пропусти прилика”, рекао је Гујон новинарима у Палама.

Он је појаснио да није спорно усклађивање него начин како се то врши, а да нема обавјештавања људи, јер нико не добија лично писмо у којем пише “врши се усклађивање ваше имовине – јавите се”.

“То је урадила Република Српска која је послала писмо сваком човеку, било да је Србин, Хрват, Бошњак ако је носилац права у Републици Српској. Очекујем од других да раде исто тако”, истакао је Гујон.

Он је додао да су више од 400.000 Срба поријеклом из ФБиХ носиоци права у Федерацији, а, нажалост, не могу тамо да живе и нису обавијештени о том процесу.

Канцеларија за правну помоћ постоји у Бањалуци, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу, Источном Сарајеву и Зворнику, а грађани се могу јавити у било коју подручју јединицу Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове и оставити своје податке, након чега ће их контактирати правници.

Заинтересовани грађани могу да се јаве на телефон 00387 55 490 940 и имејл pravnapomoc.banjaluka@rgurs.rs.

Filter 2019