Mon. Sep 20, 2021
ћирилица /латиница

Свако треће дрво пред изумирањем

Извор: Срна

Свако треће дрво суочава се са изумирањем у дивљини, наводи се у новом извјештају и додаје да половини свих врста магнолије пријети нестанак, преноси Би-Би-Си.

Са изумирањем у дивљини суочено је најмање 30 одсто свјетских врста дрвећа, од познатих храстова и магнолија до тропског дрвећа.

Стручњаци кажу да је угрожено 17.500 врста дрвећа, што је двоструко више од угрожених сисара, птица, водоземаца и гмизаваца заједно.

Групе за заштиту природе позивају на хитне напоре с циљем заштите усред пријетњи попут крчења и сјече шума, те климатских промјена.

– Имамо готово 60.000 врста дрвећа на планети и први пут сада знамо којима од ових су потребне акције очувања, које су им највеће пријетње и гдје се налазе – рекла је Малин Риверс из хуманитарне организације “Botanic Gardens Conservation International” у Лондону.

За здрав свијет потребна је разноликост врста дрвећа, додала је Сара Олдфилд, копредсједник Глобалне специјалистичке групе за дрвеће Међународне уније за очување природе.

– Свака врста дрвећа има јединствену еколошку улогу – рекла је она и додала да се, с обзиром на то да је 30 одсто свјетских врста дрвећа пред нестанком, мора хитно интензивирати акција очувања.

У извјештају “Стање свјетских стабала” наводи се да се најмање 30 одсто од 60.000 познатих врста дрвећа суочава са изумирањем.

Око 142 врсте већ су нестале из дивљине, док су 442 на самој ивици изумирања, а остало је мање од 50 појединачних стабала.

Највеће пријетње дрвећу на глобалном нивоу су крчење шума за усјеве /утиче на 29 одсто врста/, сјеча /27 одсто/, крчење за испашу или узгој стоке /14 одсто/, крчење за грађевинске радове /13 одсто/ и пожар /13 одсто/.

Сваку пету врсту дрвећа људи користе за храну, гориво, дрво и лијекове.

Климатске промјене, екстремне временске прилике и пораст нивоа мора све су веће пријетње дрвећу. Међутим, аутори кажу да, уз акције очувања, постоји нада за будућност.

– Извјештај нам даје ту мапу пута да мобилишемо ширу конзерваторску заједницу и друге кључне актере како бисмо обезбиједили да очување дрвећа буде на челу агенде очувања – рекла је Риверсова.

Стручњаци позивају на низ акција, укључујући очување постојећих шума и проширење заштићених подручја /тренутно се најмање 64 одсто свих врста дрвећа може наћи у најмање једном заштићеном подручју/.

Затим, држање угрожених врста у ботаничким вртовима или банкама сјемена у нади да ће једног дана бити враћене у дивљину. На овај начин тренутно је подигнуто око 30 одсто свих стабала.

Такође, значајна је и едукација како би се обезбиједило да се пошумљавање и планови садње дрвећа спроводе на научној основи, са правим дрветом на правом мјесту, укључујући ријетке и угрожене врсте и повећање средстава за очување дрвећа.

Научници процјењују да је милион животиња и биљних врста пред изумирањем.

У протеклих 300 година, глобална површина шума смањила се за око 40 одсто, а 29 земаља је изгубило више од 90 одсто шумског покривача.

Истраживања показују да седам главних производа покреће више од половине крчења шума широм свијета.

Посебном ризику од изумирања изложено је велико тропско дрвеће познато као диптерокарп, које се губи због ширења плантажа палминог уља, затим храст, који је изгубљен због пољопривреде и грађевинских радова у дијеловима Мексика, Чилеа и Аргентине.

У посебној опасности су абоновина и ружино дрво које се интензивно сјече на Мадагаскару ради дрвне грађе, као и магнолија која је угрожена због неодрживог сакупљања биљака.

Дрвеће попут јасена изумире због штеточина и болести у Великој Британији и Сјеверној Америци.

Filter 2019