Sat. Oct 16, 2021
ћирилица /латиница

Будућој докторици из Фоче у индексу 22 десетке

Извор: Независне новине

У индексу Медицинског факултета Универзитета у Београду нанизала је само десетке, досад 22. Њен успјех је више пута награђиван, а прије неколико дана стигло је још једно признање – у Српској академији наука и уметности (САНУ) уручена јој је годишња награда Фонда Секуле Зечевића.

Она је Фочанка Исидора Арсеновић (24), у родном граду је завршила Основну школу “Свети Сава”, а након Средње медицинске школе, у главни град Србије отишла је да положи Хипократову заклетву, од које је дијели још година студија.

“Одрасла сам у породици здравствених радника, у којој је било нормално жртвовати своје вријеме како би се другима пружила помоћ. Вођена тим примјером и жељом за свакодневним изазовима одлучила сам се за своју будућу професију”, прича ова будућа докторица у изјави за “Независне новине”. Факултет је уписала 2016. године. Тешко јој је, признаје, пало то што је далеко од своје породице. Али, како је вријеме пролазило, прилагодила се у новој средини.

“Убрзо сам стекла другаре, данас пријатеље који су ту празнину мало попунили. Kао и сваком бруцошу, тако и мени, представили су анатомију као највећи изазов јер се на самом почетку сусрећемо с толико обимним предметом. Али уз праву организацију времена, велику подршку породице и пријатеља, као и здраву компетицију успјела сам да превазиђем и ту препреку. Иако долазим из малог мјеста, брзо сам завољела београдске улице, погледе с мостова, Београђане”, истиче Исидора.

Она је једна од шест најбољих студената с њене, пете године студија. Сви имају исти просјек – 10. Такав успјех резултат је свакодневног труда и одрицања, небројаних дана проведених у читаоници, много прочитане литературе и понешто пријеко потребних тренутака одмора. “Ја обично сваки дан учим једнаким интезитетом, у просјеку осам до 10 сати дневно, иако постоје дани одмора када не учим уопште. Нисам од студената који испите спремају неколико дана учећи по 16 сати дневно, а посљедњег дана и више од 20 сати”, наглашава ова млада Фочанка. Још се, истиче, није одлучила за конкретну грану медицине којој ће се посветити, иако има оних које је више интересују. Нада се да ће наставити са специјализацијом.

“Надам се запослењу у Београду, јер то пружа могућност да учим од најбољих и пред собом имам велике изазове. Можда једног дана будем своја знања искористила и у Фочи”, истиче Арсеновићева, која се нада да ће дипломирати у наредној академској години. Њој је, подсјетимо, у сриједу уручена награда Фонда Секуле Зечевића, који дјелује при САНУ и награђује најбоље студенте из Херцеговине који студирају на неком од универзитета у Србији.

Награду јој је на свечаности у САНУ уручио академик Данило Баста, а на признању и на успјесима које постиже честитао јој је и предсједник САНУ Владимир Kостић. Образлажући одлуку УО Фонда, Баста је истакао да одлучивање жирија о награди није било ни тешко ни неизвјесно, иако се на конкурс пријавио велики број одличних и даровитих младих људи завичајним поријеклом или рођењем из Херцеговине.

“Нека јој ова награда из Фонда Секуле Зечевића буде од мале помоћи и велики подстицај да, савлађујући препреке и искушења, остане одана народу из којег је потекла, дајући допринос његовом опстанку, напредовању и самопотврђивању”, поручио је Баста.

Исидорини отац Владимир и мајка Светлана, обоје медицински радници, истакли су да су поносни на кћерку и признање које је добила.

Filter 2019