Sat. Sep 18, 2021
ћирилица /латиница

Споменко Гостић заувијек на озренској стражи: Сутра откривање спомен-кипа најмлађег борца ВРС

Извор: Срна

Спомен-кип Споменка Гостића, најмлађег борца Војске Републике Српске који је са 14 година погинуо у Јовићима код Маглаја, биће свечано откривен сутра, на Велику Госпојину, у порти манастира Светог Николе у Петрову.

Свечаност откривања спомен-кипа почиње у 11 часова, послије литургије у Манастиру Светог Николе у Петрову.

Иницијатор и организатор пројекта Миле Савић рекао је да је овај споменик опомена свим генерацијама о томе шта значи слобода, колико је живота дато за њу и порука да се рат више никада не догоди.

-Споменко је био мали дјечак, а велики човјек, великог срца, који је положио живот да бисмо ми данас могли живјети у миру и слободи – изјавио је Срни Савић, који је и аутор документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“.

С обзиром на то да неће бити званичних позивница, Савић је позвао све људе добре воље, укључујући представнике институција свих нивоа, као и свештенство, да својим доласком уприличе догађај, будући да је, како је истакао, Гостић то и заслужио.

Савић је навео да је требало три године преданог рада да спомен-кип, рад Жељка Алексића из Требиња, угледа свјетло дана. Спомен-кип постављен је 24. августа у порти манастира Светог Николе.

Према Савићевим ријечима, средства за куповину камена и израду кипа обезбијеђена су од продаје његове књиге „Споменко и Озрен“, те захваљујући људима добре воље који су препознали значај и симболику оваквог дјела.

Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. у Добоју, основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије Републике БиХ.

Гостић се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

Требињски умјетник Жељко Алексић, који је исклесао споменик најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, изјавио је да му је част што је управо њему повјерен задатак да у камену овјековјечи овога дјечака.

Споменик, који је Алексић радио око пола године испред породичне куће, полако и стрпљиво свакога дана, осим када је црквени празник или је због нечег другог био спријечен, транспортован је камионом из Требиња на Озрен, гдје је већ постављен код манастира Светог Николе, а његово освештање се очекује на Велику Госпојину.

Алексић је рекао да је ово за њега представљало посебан изазов, јер је у камену морао представити дјечачку невиност, његово нагло одрастање и сву трагику његовог рано прекинутог живота, пишу „Независне новине“.

Монументалности доприноси и висина споменика вишег од три метра, гдје је висина постамента око једног метра и висина камена у који је уклесана цјелокупна дјечакова фигура износи два метра и 15 центиметара.

-Хтио сам исклесати споменик у природној величини па, иако је са сигурношћу нисам знао, водио сам се мишљу да је имао петнаестак година и сходно тој чињеници, као и телевизијском снимку из кога сам једино могао отприлике процијенити његову конституцију, одредио сам и неку његову природну висину – навео је Алексић.

Из скромних биографских података, као и ТВ снимка, у дјечаковим је рукама исклесао и двије покидане узде јер је са два коња, која се такође назиру на споменику, дјечак допремао храну војсци, али те узде, према замисли умјетника, представљају и покидано дјетињство.

-И ову сам скулптуру, као и све претходне, радио од камена, јер је мени као Херцеговцу камен веома близак, ја га истински волим и док радим, веселим се сваком новом јутру, када из једнодимензионалне скице полако стварам скулптуру и својим очима се увјеравам како из камене громаде „вадим” тијело, предмет, било шта што радим – рекао је Алексић.

Алексић је, осим плоче са именом и презименом Споменка Гостића, исклесао још двије плоче које ће данас, уочи Велике Госпојине, накнадно бити постављене на камени постамент.

На једној стоји: „Немам оца, немам мајку“, а на другој: „Не плашим се, страха има“, што је аутор извукао из контекста његовог посљедњег телевизијског интервјуа.

Filter 2019