Wed. Oct 20, 2021
ћирилица /латиница

Сви траже мед, а кошнице празне

Извор: Глас Српске

Иако потражња за медом никад није била већа, што многи приписују ситуацији са вирусом корона, пчелари ће ову годину памтити као изузетно лошу јер су приноси чак и до шест пута мањи него ранијих година, а негдје их уопште није ни било, па су кошнице остале потпуно празне.

Пчеларска сезона за ову годину полако се приводи крају, а пчелари ће се у наредном периоду бавити припремом друштава за зиму. Пречишћавање кошница, прихрана и лијечење против варое, само су неки од послова који слиједе.

Предсједник Удружење пчелара “Кестен” из  Братунца Марко Живковић за “Глас Српске” истиче да уз сезону која је изузетно слаба, долазе и велике суше којима човјек не може “судити”, али наглашава да је на лошу годину утицај имао и људски фактор, и то прскањем јагодичастог воћа.

– Принос је био слаб, тамо гдје су била добра друштва и гдје се успјело искористи мало багремове паше добијали смо 20-ак килограма по кошници – казао је Живковић.

Из овог удружења истичу да већ годинама имају проблем са прскањем воћа, што шкоди пчелама и њиховом узгоју.

– Наш крај је познат по производњи купине и малине, па поједини произвођачи прскају и кад треба и кад не треба,  поготово ове године када је  цијена малине нагло скочила. Управо због тога ми имамо страховите губитке – објашњава  Живковић.

За пчеле у источној Херцеговини сезона паше још није завршена, али како кажу пчелари, назире јој се крај, с обзиром на лоше временске прилике, јер у том крају киша није пала још од половине маја.

– Ова година нам је веома тешка. Ако кажемо да је просјек око пет килограма по пчелињем друштву, то је више него скромно и не знам да ли ће моћи да покрије основне трошкове пчелара приликом сумирања резултата на крају године – казао је предсједник Удружења пчелара  “Леотар” из Требиња Обрад Нинковић, додајући да се цијена меда у малопродаји креће и до 20 марака.

Према његовим ријечима, потражња је велика, а знатно се повећала због вируса корона, који се опет враћа на велика врата.

– Мед је, као и свака друга роба, продукт људског рада намијењен тржишту, па тако да цијена зависи од понуде и потражње. Због потражње, која је велика, могуће да цијена буде и већа од 20 КМ – каже Нинковић и додаје да пчелари све што произведу продају на кућном прагу.

Да је принос био лош због прољећа које је било кишовито, а онда су услиједиле велике суше, сагласан је и његов суграђанин, херцеговачки пчелар Никола Дреч.

–  Ово је већ трећа година да су приноси веома лоши, а 2018. годину памтимо као изузетно добру. Тада смо добијали чак 30 килограма меда по кошници – казао је Дреч, додајући да се у овој години вадио само килограм по кошници.

Ситуација са пчеларима који се селе је нешто мало повољнија, али како кажу, све то није ни близу да се покрију трошкови.

– Година је таква да само могу рећи не поновила се никад. Ја сам селећи пчелар, па сам нешто успио ухватити, али све је то слабо – каже  предсједник Пчеларског удружења “Вријесак” из Бањалуке Александар Врбљанац, додајући да је од суше све изгорјело и да није ни било ливадског меда.

Истиче да је од почетка године прешао више од хиљаду и по километара возајући пчеле са мјеста на мјесто, па му је принос био мало бољи него код стационираних пчелара.

Извоз

Пчелари из Српске не извозе мед. Како кажу, немају довољне количине ни за домаће тржиште, а о странима да и не говоре. Уколико некада имају вишак меда, те количине иду у ФБиХ.

Filter 2019