Sun. Sep 19, 2021
ћирилица /латиница

Митрополит Хризостом: Задатак човјека је да се преображава ка добру

Извор: Срна

Његово високо преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је, у присуству великог броја вјерника из Сарајева и Источног Сарајева, служио Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег у општини Ново Сарајево поводом крсне славе ове цркве, поручивши да је овоземаљски задатак човјека преображавање.

– Није човјек и цијели свијет, као што неки данас тврде, створен за смрт или уништење, него је смисао у преображавању и човјека и цијелог свијета – поручио је митрополит Хризостом.

Након литургије и славског обреда, коме је кумовао Драган Остојић из Источног Сарајева са породицом, обављено је освештање грожђа, а литија је обишла око храма.

– Ми данас славимо чудесну тајну, тајну нашег вјечитог преображавања – рекао је митрополит Хризостом током бесједе вјерницима у цркви у Пофалићима.

Он је истакао да је човјек створен да би се преображавао непрестано и да се људи преображавају у Божије људе.

Митрополит Хризостом присутним вјерницима је честитао данашњи празник.

– Требамо настојати да нас нашим свакодневним преображавањем Господ удостоји да будемо достојни славе Божије – поручио је митрополит Хризостом.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, који је и ове године присуствовао прослави славе ове православне богомоље у Сарајеву, поручио је да су вјера и Црква оно што треба да окупља и уједини српски народ и буде изнад свих подјела.

– Овај храм окупља вјернике који су генерацијама уназад расли овдје. Сваки човјек данас овдје који је ушао у Храм је исти и то нам је порука да смо сви једнаки пред Богом – рекао је Ћосић и додао да се треба поставити тако да сви буду једнаки и у друштву.

Ћосић је подсјетио и на тежак положај Срба у Сарајеву, јер су то махом старији људи који су права која уживају стекли раније.

– То су пензиона права. Сва остала права, најприје право на рад, Срби овдје не остварују – рекао је Ћосић.

Он је истакао да није иста слика у Источном Сарајеву када је ријеч о народима друге вјере, поручивши да су сви добродошли у Источно Сарајево.

– Ово Сарајево, које смо ми градили, данас је потпуно затворено и лицемјерно. Вријеме ће показати колико гријеше, јер ми који градимо Источно Сарајево имамо прилику да се развијамо, а они ће остати затворени у своје мале једнонационалне оквире – оцијенио је Ћосић.

Прослави су данас присуствовали и остали начелници и представници општина Источног Сарајева.

Храм Преображења Господњег су 1940. године саградили својим прилозима православни Срби Долачке парохије и бројни приложници из других парохија.

Овај храм завршен је и освештан 8. септембра 1940. године уз присуство тадашњег патријарха српског Гаврила Дожића, митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, епископа Николаја Велимировића, Нектарија Круља и Николаја Јокановића, те 50 свештеника, високих званица и око 50.000 вјерника.

У своме 80 година дугом постојању Храм Светог Преображења у Новом Сарајеву два пута је затваран и скрнављен. Од 1941. до 1945. године власти Независне Државе Хрватске затвориле су храм, а свештенике протјерале, а у ратном периоду од 1992. до 1995. године био је жртва провале и пљачке. Поправљен је и освештан по завршетку рата 1995. године.

Послије рата, од 1995. године, храм је обновљен старањем надлежног пароха и парохијана.

Светиња је очишћена и освештана, уређена је порта и поправљен кров. Од прокишњавања и влаге биле су оштећене електричне инсталације и фреске. Спољни зидови храма, који су од тесаног бијелог камена, били су готово црни на неким дијеловима.

Током наредних година отклоњене су посљедице оштећења. Постављена је нова инсталација, обновљена зидна ограда, а фасада храма очишћена.

Од 2004. године почиње осликавање унутрашњости храма. Радови на постављању подног гријања у храму завршени су до 19. августа 2009. године – храмовне славе Светог Преображења, која је свечано прослављена уз присуство тадашњег Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја и саслужење седам свештеника.

При овом храму су служили свештеници: Замфир Миличевић, Јован Марјановић, Јован Шкаљак, Вељко Шкаљак, Војислав Чаркић, Лазар Васиљевић, протосинђел Авакум Росић, Јадран Даниловић и Чедомир Ђелмо.


Filter 2019