Fri. Jul 23, 2021
ћирилица /латиница

Јокићи не одустају од правне борбе за своју имовину у Илијашу

Извор: РТРС

Након што смо указали на незаконитости администрације општине Илијаш, у управном спору са Радмилом Јокић Мочевић, наша медијска кућа оптужена је за објављивање лажног и провокативног прилога, па чак и за говор мржње.

Занемарују да је Кантонални суд у Сарајеву својим одлукама у два наврата потврдио основаност Радмилиног права да у име својих родитеља захтијева ревизију додјеле земљишта Исламској заједници, на којем се налазила кућа додијељена на коришћење њеном оцу Срети Јокићу.

Радмила већ годинама слуша и стоички подноси неистиниту квалификацију да су паушални и лажни докази и свједоци који потврђују право располагања кућом, која је додијељена њеном оцу Срети Јокићу, стоодстотном инвалиду рада још 1968. године. Радмила каже да до сада није вјеровала да је правда недостижна само зато што је Српкиња, али да се у то увјерила док се борила за оно што јој припада.

– Нажалост, ни мајка не може да говори, јер трпи посљедице тешког можданог удара. Дакле, говорим у име своје мајке, гдје се у рјешењу општине не помиње уопште она, а оптужују нас да желимо прибавити материјалну корист, те да исто тако ширимо говор мржње. Свих ових година колико траје судски спор, ја нисам жељела пред камере, нити да се ово публикује, управо да се не доносе супротне конотације – каже она.

Тиха Радмилина борба није уродила плодом, јер Служба за имовинско-правне послове општине Илијаш два пута није поступила по веома јасним упутама Кантоналног суда у Сарајеву, да у складу са одредбама Закона о грађевинском земљишту утврди фактичко право кориштења предметне парцеле до 6. априла `92. у стамбене, пољопривредне или друге сврхе. Обезвриједили су и материјалне доказе и изјаве чак и властитих свједока.

– Јавне исправе, издате од те исте општине, показју да је објекат у коме је становала Јокић Војка, односно Срето, срушен, да није ушао у пројекат обнове, да је био корисник струје, воде, телефона до 1992. године. Такође, ту су и искази свједока – два Бошњака и једне Хрватице које нису прихватили уз једно врло чудно образложење – да није поклонио вјеру исказима зато што није утврђено да је баш на тој парцели постојао тај објекат – наводи Драгиша Јокић, адвокат Радмиле Јокић Мочевић.

У спису адвоката Јокића су и докази како је само у три дана, од 20. до 23. јула 1996. Исламска заједница поднијела захтјев за додјелу парцеле, добила урбанистичку сагласност, те рјешење о додјели земљишта, без накнаде, на трајно кориштење. У ту сврху креирана је копија катастарског плана, без уцртане куће Јокића, јер из накнадног увида у катастарски план јасно се види да кућа постоји. Због наведених и низа других незаконитости предстоји још један управни спор пред сарајевским Кантоналним судом.

– С тим што ћу овај пут тражити, што ми је дозвољено у складу са одредбама Закона о управним споровима, да Кантонални суд донесе одлуку пуне јурисдикције. Суд врло добро зна да је предвиђено да у случају да орган управе не поступи по упутама и правном ставу суда, орган управе чини тешку повреду радне дужности, по чему је надлежни суд дужан да покрене дисциплински поступак – истиче Јокић.

И поред деценијске, неправедне правне битке, која се наставља, ни Радмила нити њена мајка Војка осјећај мржње, нити говор мржње никада нису исказале, мада су их на властитој кожи осјетиле. Поручују да вјечни мир сахрањених на темељима њихове куће никада нису ни помислиле да оскрнаве.


Filter 2019