Цијене воћа и поврћа се удуплају до стола потрошача

Извор: Независне новине

Цијене воћа и поврћа у Републици Српској, док ови производи дођу до крајњег потрошача, буду удуплане, сагласни су пољопривредни произвођачи тврдећи да они немају утицај на то те да су свјесни да цијене домаћих производа на полицама и тезгама достижу све вртоглавије цифре.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, признаје да цијене воћа у трговинама јесу високе, али тврди и да за то нису криви пољопривредници.

“Јесте, воће је веома скупо ове године, јер је била веома лоша година, а самим тим умањен је род. Такође, дошло је и до повећања цијене радне снаге”, казао је Дојчиновић.

Истиче да, док је мања понуда, више су и цијене.

“Kада је ова сезона у питању, бојимо се мањка воћа, што би могло да утиче и на више цијене”, наглашава Дојчиновић.

Према његовим ријечима, воћу су цијене високе због маржи трговаца, који се труде да што више зараде.

“Ми смо на примјер продавали трешње по 3,5 KМ по килограму, а у маркетима су коштале и до седам KМ”, казао је Дојчиновић.

И он сматра да овакве цијене у трговинама нису реалне за наш стандард.

“Велике количине робе код њих пропадају из разлога што имају врло високе цијене и не могу наши купци себи да приуште куповину”, истиче Дојчиновић

Слично је стање када је ријеч и о произвођачима повртарских култура.

Бранко Мастало, предсједник Удружење повртара РС, потврдио је да и поврћу цијену диктирају они који га не производе.

“Сељак прода килограм кромпира за 0,35 фенинга по килограму, а у трговини је цијена од 1,3 до двије марке. Онај ко је задњи у ланцу, највише има, а најмање заради произвођач”, истиче Мастало.

Додаје да је проблем у томе што неки шверцери лако дођу до тезги за продају, али се то не односи и на пољопривреднике.

“Немам ништа против њих, и они треба да живе. Али ипак треба да имају предност они који производе, па тек онда препродавци. Ми ту видимо највише муке, а имамо најмање користи”, наводи Мастало.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је да, будући да све биљежи раст цијена у пољопривреди за 70 до 100 одсто, дефинитивно је и домаћи производи морао да доживи поскупљење.

Kако каже, примјетно је да су цијене много више у маркетима, па чак и дупло од оних које нуде сами пољопривредни произвођачи.

“Мислим да би инспекције службе контролом цијена у малопродаји могле да утичу на то да се цијене не разликују толико”, казао је Маринковић.

Да су примјетне више цијене и да се потрошачи теже одлучују на куповину већих количина воћа и поврћа, потврдио је Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача “Реакција” Бањалука.

“Потрошачи као крајњи корисници производа или услуге, у овом случају воћа и поврћа уједно су и крајњи носиоци цијена укључујући и порез на додату вриједност”, каже Срдић.

Додаје да потрошаче увијек савјетују да купују домаће производе, јер много иностраних производа и уз жељу наших надлежних органа, прође без контроле и то је засигурно главни разлог зашто сматрамо да је домаћи производ квалитетнији.

“Ипак морамо да будемо обазриви и да купујемо код легалних продаваца, под тиме сматрам регистроване трговине, које ће потрошачима издати малопродајни фискални рачун”, истиче Срдић.

Једна Бањалучанка каже да је цијена домаћих јабука виша од цијене банана у неким трговинама и да није ријеткост да купци купују неко воће на комад-два.

Filter 2019