У Возући велики скуп сјећања на страдале Србе у два рата

Извор: Срна

Светом архијерејском литургијом и парастосом свим Србима пострадалим у Другом свјетском рату и посљедњем одбрамбено-отаџбинском, у немањићком манастиру Свете Тројице у Возући данас ће бити одржан Свеепархијски сабор сјећања на Свештеномученике дабробосанске пострадале од усташа од 1941. до 1945. године и од безбожника послије 1945.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служиће Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из Митрополије дабробосанске, те молитвено присуство свих свештеника Митрополије.

Потом ће бити благословљено славско кољиво и преломљен славски колач, најављено је из Митрополије дабробосанске.

Након тога, биће служен парастос пострадалима у Другом свјетском рату и у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.

Свеепархијски сабор је скуп који окупља све свештенике Митрополије дабробосанске, као и свештенике из осталих епархија и вјернике.

На приједлог митрополита Хризостома, Свети архијерејски синод је одлучио и дозволио да се прослављање Свештеномученика Митрополије дабробосанске, умјесто 11. јула, обиљежава 17. јула, односно сваке године у суботу по Петровдану.

Свештеномученик Јован возућки

Међу Светим дабробосанским мученицима је возућки свештеник Јован Зечевић, који је пострадао у логору 1941. године.

Свештеника Зечевића је СПЦ прогласила за свештеномученика и убројала у свештеномученике дабробосанске.

Јован Зечевић рођен је 1895. године у тада Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти осудиле на четворогодишњу робију тешке тамнице коју је издржао као гимназијалац.

Рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године.

Усташе су га ухапсиле у Завидовићима и у јуну 1941. године одведен је са групом Срба у теретном вагону у Копривницу, а њега су посебно мучили.

Из Копривнице је одведен у непознатом правцу и никад се није вратио.

Бурна Историја манастира Возућица

Манастир Возућица, који је према народном предању задужбина српског краља Драгутина Немањића из 14. вијека, имао је веома тешку и бурну историју. Рушен је и скрнављен, али се увијек побједнички дизао из пепела.

У току своје историје био је посвећен Светом Николи, Покрову Пресвете Богородице и, након обнове на дан освештања 1865. године, посвећен је Пресветој Тројици – празнику који је у народу познат као Духови, под чијим патронатом се и данас налази.

И након посљедњег рата рушевине овог православног храма су девет година обнављане, а манастир Свете Тројице – Возућица поново освештан 25. јула 2015. године.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом најавио је прошле године да је у плану да уз овај обновљени њемањићки манастир буду изграђени конаци и доведено монаштво.

У овом манастиру већ више вијекова нема монаштва, а идеја о њиховом враћању постојала је 1857. године, када је, такође, обнављан храм, али се то до данашњих дана није успјело.

Страдање Срба Возуће

Масовно страдање Срба из Возуће у посљедњем рату догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда “Ел муџахедин”, НАТО бомбардовања и њихових јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, које је започело 1992. године.


Filter 2019