Fri. Jul 23, 2021
ћирилица /латиница

Прерађивачка индустрија у Српској забиљежила раст од 16,3 одсто

Извор: Срна

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да је прерађивачка индустрија Српске забиљежила раст од 16,3 одсто за пет мјесеци ове године, те да је највише расла производња електричне опреме и намјештаја, као и готових металних производа, текстила, електронских производа.

– Укупна вриједност продаје индустријских производа у прошлој години у Републици Српској, коју су остварила предузећа која су се бавила индустријском производњом, износила је 5,11 милијарди КМ – рекао је Петричевић Срни.

Према његовим ријечима, вриједност продаје у иностранству износила је 2,23 милијарде КМ, што представља 43,7 одсто укупне вриједности продаје индустријских производа.

Петричевић је истакао да је највећа вриједност продаје индустријских производа од готово 3,6 милијарди КМ остварена у прерађивачкој индустрији.

– Покривеност увоза извозом креће се око 80 одсто, извоз од јануара до маја порастао је за око 25 одсто, а највише производа извезено је у Хрватску и Италију, а увезено из Србије – навео је он и додао да индустријска производња показују знаке опоравка и у периоду јануар-мај 2021 и већа је за за 15,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.

Петричевић оцјењује да је привреда упркос пандемији показала виталност, што потврђује податак да су привредници током 2020. године зарадили више у односу на годину раније.

Он истиче и да су и порески приходи у првих пола године већи у односу на исти лањски период.

– Узмемо ли у обзир све ове показатеље, као и то да након Србије имамо најмањи пад БДП-а у 2020. у региону, који је износио 2,8 одсто можемо рећи да се Српска успјешно борила са негативним посљедицима вируса корона на привреду, као и то да можемо очекивати нове инвестиоционе циклусе у наредном периоду који ће довести до привредног развоја Српске – истакао је он.

Петричевић каже да је привреда Српске биљежила позитивне помаке чак и у вријеме пандемије вируса корона, чему су допринијеле мјере Владе Српске које су дале ефекта нарочито када је ријеч о расту плате, очувању запослености, као и бројне интервенције и програме подршке према привреди које се и даље проводе.

– Разлог опоравка и је у томе што су се привреде наших највећих партнера са запада опоравиле и повећале тражњу производа из Српске – навео је он.

Према његовим ријечима, најбољи индикатор је да је у Српској у вријеме пандемије био константан раст просјечне плате која је дошла скоро на ниво од 1.000 КМ /у мају је износила 981 КМ/.

– Лани смо престигли Федерацију БиХ и то је резултат, између осталог, примјене Закона о подстицајима у привреди Српске. Осим раста просјечне и најниже плате, значајно је да је више запослено него прије избијања пандемије вируса корона. Такође, најнижа плата у Републици Српској повећана је у 2021. години и износи 540 КМ, а неопорезиви дио плате је повећан на 700 КМ – подсјетио је он.

Петричевић напомиње да подршка Владе Републике Српске према привредном сектору није изостала од почетка пандемије и осим за директну помоћ здравству управо је највише средстава уложено у оправак привреде.

– Као министарство смо константно радили на ублажавању штетних посљедица вируса корона на привреду у Српској. То смо чинили кроз различите мјере, најприје путем уредби за привредне субјекте који нису радили у прољеће 2020. године, или су радили смањеним обимом, гдје је директно у привредни сектор исплаћено око 70 милиона КМ /не рачунајући подршку локалним заједницама од око 30 милиона КМ/ и све друге мјере које су услиједиле, као и оне које су у надлежности других министарстава и републичких институција – нагласио је он.

Говорећи о кампањи “Српска – Република могућности” Министарства привреде и предузетништва, чији је циљ привлачење страних инвестиција, Петричевић је навео да је адут Српске повољан географски положај, добра саобраћајна повезаност са европским земљама, с обзиром да се већим дијелом налази на самој граниници са ЕУ, што је битна предност коју треба искористити.

– Осим тога, Српска има повољне услове за пословање, с обзиром да је порез на приход 10 одсто, а да је порез на дивиденду нула, односно не постоји. Такође, страни инвеститори могу рачунати под једнаким условима на све врсте подстицаја за улагања, као и домаћи привредни субјекти – нагласио је Петричевић.


Filter 2019