Wed. Jun 16, 2021
ћирилица /латиница

Мрда: Дигитализација архивске грађе на листи приоритета

Извор: Срна

Директор Архива БиХ Данијела Мрда изјавила је Срни да је дигитализација архивске грађе на листи приоритета Архива, те да ће се у наредном периоду, осим на сређивању грађе и фондова, радити и на стручном усавршавању кадра, међународној сарадњи, организовању властитих изложби, те активностима по питању сукцесије бивше СФРЈ у вези са Анексом Д споразума.

Мрда, која од марта обавља функцију директора Архива БиХ, истиче да је ово за њу велики професионални изазов, због обимности посла.

“Морам истаћи да је сарадња са архивима у Србији и Архивом Југославије на изузетно високом нивоу, као и са осталим архивима земаља бивше СФРЈ и региона. Изузетну сарадњу имамо са Државним архивом Турске на пројекту дигитализације архивске грађе из османског периода која се налази у архивима како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ /ФБиХ/”, изјавила је Мрда.

Мрда напомиње да је Архив БиХ једна од најзначајнијих институција које баштине културно-историјско насљеђе БиХ и као такав посједује око 15 километара архивске грађе из нешто више од 400 фондова и библиотеке која има 15.000 монографских публикација, те периодику од 19. вијека па до данас, доступну за истраживаче у читаоници архива.

Говорићи о посљедицама које је Архив БиХ претрпио у пожару, током протеста 2014. године, Мрда сматра да јавност уопште није свјесна непроцјењиве и ненадокнадиве штете која је тада настала.

Према њеним ријечима, немогуће је утврдити колика је штета нанесена тог дана грађанима БиХ.

“Око 600 архивских кутија, односно 300.000 листова је неповратно уништено, а огроман број оштећене архивске грађе која је у нашој скромној лабораторији за рестаурацију, тешко да ћемо рестаурирати у наредних 20 година без адекватне стручне и финансијске помоћи. Остаје озбиљан укус горчине због ненадокнадивог губитка једног дијела заједничке историје”, истакла је Мрда.

С обзиром на то да се Архив БиХ од његовог оснивања налази у згради Предсједништва БиХ, Мрда истиче да је простор који користе веома разуђен, што успорава и отежава рад.

Депои у којима се чува архивска грађа због специфичних захтјева морају бити адекватно технички опремљени.

“У претходном периоду обновљен је већи број депоа, али још имамо потребу за реконструкцијом и обновом простора у који бисмо одложили архивску грађу за шта су нам потребна финансијска средства која ћемо покушати обезбиједити из више извора“, навела је Мрда.

Када је у питању дигитализација, Мрда каже да нису направили значајне искораке, те додаје да је то скуп и сложен процес, али и да је један од најбитнијих на листи приоритета рада.

“Тренутно наш тим, уз подршку спољних сарадника, ради на изради пројекта за успостављање мрежног система и дигитализацију архивске грађе у Архиву БиХ. Процес дигитализације је вишегодишњи пројекат који је посебно сложен због рада на веома осјетљивој архивској грађи различите старости, димензија и структуре”, појаснила је Мрда.

Она је рекла да је пандемија ковида 19 утицала на рад Архива у смислу смањеног обима рада са странкама, истраживачима, али и због одсуства одређеног броја радника са посла.

“Надамо се да је овај тешки период иза нас, те да ћемо наставити рад у пуном капацитету”, додала је Мрда.

Мрда каже да Архив Бих има 21 запосленог, те да постоји потреба за стручним кадром, јер је обим посла исувише велики за овај број људи.

“Посебно бих истакла потребу за ангажовањем архивиста, историчара и професора језика и књижевности који би стручним знањима помогли ефикаснијем раду Архива”, рекла је Мрда.

Према њеним ријечима, у Архиву раде изузетни стручњаци – архивисти, техничари и други запослени који на свој скроман начин, својствен радницима у области науке и културе, дају немјерљив допринос у очувању културног и историјског насљеђа у БиХ.

“Надам се да ће у наредном периоду наш рад бити препознат у пуном капацитету и адекватно вреднован”, поручила је Мрда.

Filter 2019