Tue. Jul 27, 2021
ћирилица /латиница

Легендарни стрип јунак слави 60. рођендан: Загор ултимативни херој Балкана

Извор: Глас Српске

Тог давног 15. јуна 1961. године у Италији се појавио први број стрипа под именом Загор у епизоди “Ла фореста дегли аггуати” објављеног од стране легендарне “Бонели продукције”, чиме почиње стварање једног од највећих феномена у историји девете умјетности на Апенинима.

Само седам година касније у издању “Дневника” у оквиру њихове култне едиције “Златна серија” излази поменута прва епизода Загора, преведена на српски језик под називом “Насиље у Дарквуду”, а Дух са сјекиром, како гласи индијанско име овог јунака, након Апенинског врло брзо постаје и феномен Балканског полуострва.

Број епизода Загора надмашио је цифру од 1.200 издања, а уз бројна специјалне едиције, репринте и остала колекционарске пројекте та бројка је вишеструко надмашена, убједљиво свједочећи о постојаном феномену овог јунака.

На нашим просторима Загор никада није имао статус обичног стрипа. Загор је био и остао феномен и синоним за ову врсту умјетности, читан од стране, дословно свих који знају читати. Загор свакако није визуелно ни сценаристички ни близу најбољи стрип који се читао на овим просторима, али је најпопуларнији и то без било какве дилеме. Његов статус није успио пољуљати на франкофонски, нити амерички стрип, без обзира на квалитет и маркетиншку машинерију, која стоји иза њих.

Једнако успјешно излази у Србији и у Хрватској, а након гашења “Дневникове” продукције, наставио је излазити у оквиру десетине едиција од хрватског “Луденса” преко српског “Веселог четвртка”. Његове епизоде су најтраженије код колекционара и код читалаца, а његова популарност код стрипофила некад превазилази чак и границе доброг укуса.  Саша Чобанов је у свом тексту поводом 50 година овог стрипа његову популарност у региону дефинисао придјевима божанског и то није далеко од истине.

– Загор је Бог. Загор је једини и других богова осим њега нема. То је тако, барем кад причамо о стрипу на овим нашим просторима. Загор овдје никада није имао статус обичног стрипа, једног од многих, Загор је био и остао феномен. Синоним за стрип. Загор се искристалисао као јунак којему су у колективној свијести публике припадала, и још припадају, нека општа мјеста, везана не само уз медиј стрипа, него и уз живот на овим просторима уопште – написао је Чобанов.

Аутори и митологија

Све је почело када је сценариста Серђо Бонели (1932 – 2011), познатији под псеудонимом Гвидо Нолита, који је узео како би избјегао мијешање и са оцем Ђанлуиђијем Бонелијем, творцем Текса Вилера и цртач Галијено Фери (1929 – 2016) одлучили створити једног сасвим новог стрип јунака. Онога који ће задовољити различите укусе читаоца, који ће бити мање озбиљан више забаван, а опет некако ближи модернијим погледима на стрип. Инспирисани стрип јунацима своје младости (Тарзан, Фантом), креирају занимљивог лика фасцинантних физичких предиспозиција и специфичног, препознатљивог костима.

Фери је у вези са својом креацијом говорио да је инспирацију за лик тражио у својој околини, али да је на крају и себе уградио у свог јунака.

– Што се тиче Загоровог лица, физиономије и покрета, на почетку ми је као модел послужио глумац Роберт Тејлор, ипак како је Загор нека врста Тарзана, било је неизбјежно да ме за његове акробације по дрвећу и лијанама инспиришу стрипови и филмови у којима је главни лик био Тарзан и слични авантуристички јунаци. Водио сам рачуна да Загор добије изражену, али не превише наглашену мускулатуру. Како год, након неког времена Загор је почео сличити на мене самога – говорио је покојни бард италијанског стрипа.

Временски период у којем се дешавају Загорове авантуре јесте, крајње слободно речено, средина 19. вијека, а мјесто радње Дарквуд, измишљена шума између Пенсилваније, Охаја и Западне Вирџиније, уз крајње растегљиво третирање географије, историје и митологије Дивљег запада. Загор са својим вјерним пратиоцем Фелипе Кајетаном Лопезом Мартинезом Гонзалесом познатијим као Чико, симпатичним, прождрљивим Мексиканцем, живи у малој колибици у срцу шуме. Осим саме шуме, Дарквуд представља огромно подручје препуно индијанских племена, војних утврђења, траперских насеља, пионирских каравана и осталих симбола границе дивљине, а у том нестабилном простору јунак има незахвалан задатак, да чува мир и дјели правду. Индијанци вјерују да је изасланик Манитуа, те да је самим тиме бесмртан. Пустоловног духа, Загор не штити само своје простор, већ се попут сваког правог јунака бори за добро против зла, кад год је добро угрожено.

Од Дивљег запада до свемира

У почетним епизодама Загор иде уходаним стазама вестерн стрипа, што подразумијева добре и лоше Индијанце, борбу против бандита и трговаца оружјем и алкохолом, мегаломанске негативце, похлепне мешетаре и слично, али се временом тандем Нолита-Фери полако ослобађа окова занатских правила и пушта машти на вољу. У складу са шпагети естетиком, позајмљује бројне утицаје, трансформишу их у властите приче не марећи пуно за жанровска одреднице, а Фери се поиграва цртежом уводећи мрачнији тон, пун сјенки, пригушених линија и генерално мрачније атмосфере.

Резултат је стварање аутентичне палп поетике, која у почетку није претјерано схваћена од стране стрип теоретичара и критичара, али временом постаје јасно да је то наговјештај нових кретања у деветој умјетности, која ће експлодирати крајем 80-их кроз графичке новеле и независну стрип сцену. Захваљујући таквом неспутаном приступу двојице аутора, пред нашим очима Загор се мијења, попримајући нове, оригиналне облике. Дарквуд постаје чудесно мјесто гдје је све могуће, а таблама Загора почињу парадирати егзотичних негативци попут: вампира, мумија, вукодлака, робота, афричких ратника, самураја, келтских друида, козака, викинга, зомбија, вилењака, ванземаљаца… Авантуре, које су двојицу пријатеља на почетку водиле по пространству Дарквуда и околине,  ускоро примају планетарни оквир, па Загор ускоро путује цијелим америчким континентом од Аљаске до Патагоније, посјећује Антарктик, Африку и Азију, па чак стиже у свемир и друге димензије, и да буде боље, све то функционише без проблема код публике.

Истовремено “Бонели продукција” шири круг сценариста и цртача, који у већој или мањој мјери дају свој допринос Загоровом миту уводећи га у дуги живот, без већих падова у континуитету квалитета и креативности, а сам стрип брзо превазилази своје прве ауторе, како велика умјетничка дјела увијек чине.

До 1980. године главни сценариста Загорових пустоловина био је Нолита, а потом га мијењају Мауро Босели, Морено Буратини, Алфредо Кастели, Тицијано Склави, Ђанлуиђи Бонели и бројни други сценаристи, како из Италије, тако из других земаља. Такође, његовом визуелном оцу Ферију придружују се мајстори цртежа попут  Франка Донателија, Франка Бињотија, Карла Рафаела Марчела, Маура Лаурентија, до Рафаела дела Монике, Алесандра Кјароле, Марка Торичелија, Гаетана Касара, Стефана Андреучија, Масима Пеше, Мауриција Дотија и бројних других цртача, укључујући и аутора са наших простора попут Банета Керца.

Сценаристи Загорових епизода посуђују (да не употријебимо тежу ријеч), подједнако од историје Дивљег запада, преко митова и легенди разних култура до радова других умјетника и све то спајају са класичном стрип поетиком вјечне борбе између добра и зла, како би добили динамичан, забаван и узбудљив стрип. Идеалан за све оне чија машта нема границе, а не траже претенциозне умјетничке вриједности.

Херој из нашег сокака

Један од стрип блогова основан у част овог јунака у Србији носи назив “Загор из нашег сокака” и то духовито име, можда најбоље објашњава популарност и углед овог јунака код Срба и осталих народа региона. Током шест деценија, он је постао наш, дословно у свакој кући и свакој улици, прво кроз “Златну серију” и “Лунов Магнус стрип”, а потом кроз бројне друге домаће едиције.

Морено Буратини, један од актуелних сценариста Загора, приликом гостовања у Србији рекао је да је више фактора утицало да овај стрип јунак, осим у Италији, стекне толику популарност код српске публике и у остатку региона.

– Стрипови за Загором били су присутни на киосцима и то је, мало-помало, обликовало велики број људи који су се навикли да их купују и да прате његове авантуре из мјесеца у мјесец. Али има још нешто, постоји заједничка црта која повезује српски и италијански народ. Имали смо током вијекова приврженост, осјећај за авантуру и за борбу. Кроз историју Срби су се, као и Италијани, доста борили, патили и Загор то одражава. Много пута је био рањен, заробљен, у затвору и у опасности, водио унутрашње битке, али је увијек налазио снагу да се поново подигне и настави даље. То је оно што повезује наша два народа и нашег јунака – рекао је Буратини.

Иако су Буратинове похвалне ријечи дијелом изречене у маниру љубазног госта, оне у себи крију добар дио истине о Загоровој слави на Балкану, али ту се поклопило још неколико фактора неопходних за успјех. 

Прије свега огромну улогу одиграла је масовна продукција и киоск дистрибуција “Дневника”, која је са пар година кашњења и траљавих грешака у нумерацији,  мање или више пратила хронологију италијанског издавача, а ову тактику наслиједили су без већег прекида нови издавачи након распада СФРЈ.  Није занемарљива ни Загорова подобна идеолошка припадност на страни обичног човјека, што је било важно у доба социјализма, те приступачна цијена за наш стандард, која је приближила овај стрип свим слојевима становништва, за разлику од елитнијих и да будемо објективни, далеко скупљих стрип издања.  Сви поменути фактори заједно, уз једноставну, али не банализовану ауторску поетику, били су довољни да Загора учини ултимативним стрип шампионом, чија популарност код нас није била ни близу испраћена истим интензитетом у остатку свијета (осим Италије и дјелимично Турске).

Владимир Шагадин, дизајнер, илустратор и  издавач стрипа у тексту посвећеном едицији “Златна серија”, чак је луцидно примијетио да Загор није далеко од тога да буде дио музејских поставки.

– Утицај “Златне серије” на нашу генерацију је немјерљив. Сигуран сам да ће Загоров знак у великом формату осванути у Музеју савремене умјетности, само да се тога неко досјети. Биће то све због књижица меког увеза и лошег папира са оном жутом траком с лијеве стране – написао је Шагадин.

Судећи по највјернијим поштоваоцима, који широм региона и даље несмањеним темпом размјењују и продају бројна издања са Загором, штампају чувене мајице, купују фигурице или чак праве камене сјекире, те у сваком гласању о најпопуларнијим стрип херојима буквално демолирају конкуренцију (на разочарење озбиљних љубитеља умјетности), Дух са сјекиром своје мјесто у пантеону балканских стрип хероја обезбиједио је, не само за протеклих шест деценија, већ за вјечност.

Трансформација

Бонелијевски стрип јунаци су током историје доживјели велики преображај и од простог авантуристичког стрипа са једноставним заплетима лишеног било каквог друштвеног контекста, почели су да укључују друштвени и културни контекст. Загор свој опстанак  и дуговјечност такође дугује способности трансформације и прилагођавања времену његових аутора. Дјелимично се мијењао кроз сценаристичке експерименте,  историјски контекст је сада све присутнији, као и културни, повезао се са другим јунацима из “Бонели продукције”, те се додатно прилагодио кроз визуелни стил склон модернијим тенденцијама у стрипу, што истина није увијек дочекано похвалама од стране публике склоне Ферију и другим класицима.

Filter 2019