Fri. Jun 18, 2021
ћирилица /латиница

Да ли се Законом о родној равноправности у Србији, врши насиље над српским језиком?

Извор: РТРС

У Србији траје полемика око новоусвојених Закона о родној равноправности и измjена Закона о забрани дискриминације, и то у дијелу који се односи на језик. Из Одбора за стандардизацију српског језика траже од Уставног суда Србије да овај закон прогласе неуставним, јер је ријеч о насиљу над језиком. Они који га подржавају тврде – језик је жив и може да се мијења.

Да ли ће жена тренер постати тренерка, жена борац боркиња, или жена водич водичица?!

– Ја сам помоћница министарке, ја сам политичарка, будућа доценткиња, мајка и Српкиња. И то је моје право и могу јасно и гласно то да кажем – поручила је Нина Митић, помоћница министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Каже да је предност закона у могућности избора.

Док у министарству тврде да је то крупан корак Србије, ка демократији и ЕУ, у одбору за стандардизацију српског језика, подржавају равноправност полова, али се противе дијелу закона који се односи на родно сензитиван језик. Сматрају да је у писању закона требало консултовати лингвисте јер се, кажу, у овом закону мијеша семантика пола са граматичким родом.

– Проблем тог закона је што он прописује казне у колико се не буд употребљавали феминутиви. Именица купац како ће гласити женски род. Одбор за стандардизацију је затражио да се остави могућност свакоме да гоовори оно што жели – каже  Милош Ковачевић лингвиста.

Дио стручњака сматра да је језик жив и да има право да се развија, док из Одбора за стандардизациу српског језика тврде да је ово пут да се уруши српски језик који је основа културног и националног идентитета српског народа. Слично тврди и професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља.

– Оно што је лингвистичка чињеница то да овим новим измјена у такозваном родно сензитивним одредбама новог закона јесте да он директно задире у структуру српског језика. Посредно и у идентитет српског народа јер знамо да је језик најзначајнији дио идентитета једног народа. Ми се практично враћамо вербалном деликту. Дакле не будете ли се придржавали насиља над језиком, а ви као лингвиста знате да вршие насиље над језиком, за то насиље вас неко може потенцијално хипотетички тужити – тврди Певуља.

Врши ли родна равноправност насиље над језиком, или због чега родно осјетљивим смета грамтички мушки род у српском језику, кој је бране се лингвисти, семантички родно неутралан?! Сукоб језичке и друштвене једнакости збунио је и грађане.

Закон би у медијима и у образовању требало да почне са примјеном од 2024. године, док државни органи треба да се придржавају новог прописа већ од 1. јуна. Казне за непоштовање овог закона се крећу од 50.000 до 2.000.000 динара.


Filter 2019