Fri. May 14, 2021
ћирилица /латиница

Развили тест поузданији од ПЦР-а, у тиму молекуларни биолог из Србије

Извор: Танјуг

Истраживачи са Универзитета у Kембриџу, у чијем је тиму молекуларни биолог из Србије Филип Бошковић, развили су тест који ће брже од ПЦР да региструје вирусе.

Тест ће брже и поузданије да региструје и њихове варијанте и унаприједи дијагностиковање и лијечење ковида-19, али и других респираторних инфекција.

Пројекат је покренут у мају прошле године у Kевендиш лабораторији, а Бошковић, докторанд на Kембриџу, руководи дијелом истраживања који се односи на дијагностику SARS-CoV-2, али и потенцијално других вируса, уколико је пацијент негативан на вирус корона.

Бошковић каже за Танјуг да је тим научника, у којем су и биохемичари, физичари, биотехнолози и машински инжењери, развили тест који је једноставнији и који ће “покрити” широк дијапазон патогена – вируса и бактерија који су узрочници упала дисајних путева и респираторног тракта.

Истраживање је покренуто како би се превазишао проблем који се појавио на почетку пандемије ковида-19 када се, указује Бошковић, показало да је недовољно ПЦР тестова и да су скупи због чега се масовно не раде у епидемијама сезонског грипа.

“Велики проблем је када је тест негативан, а морате да откријете узрок болести пацијента и одредила терапија лечења што значи да би требало урадити десетине тестова”, каже Бошковић којег уговор Универзитета са једном компанијом о заштити патента обавезује да за сада не открива детаље пројекта.

Указује на то да статистика показује да свако пето дијете у свијету умре од непознатог респираторног узрочника истичући да тај проблем надилази актуелну пандемију вируса корона.

“Много пацијената умре од упале плућа, а не зна се да ли је у питању вирусна или бактеријска инфекција. Kада се зна шта је узрок болести, онда је лакше направити потенцијални лек који би зауставио вирус. Тако да ће овај тест бити користан и за дијагностику и за развој нових лекова”, истиче Бошковић.

Наводи да је тест осмишљен да буде адаптибилан и да може да се примјењује и на нове сојеве вируса корона или било ког другог вируса, као и да се на тај начин брже и једноставније у исто вријеме може да се прати више параметара.

“Садашњи тестови показују само да ли је пацијент позитиван или негативан, а можда је имао вирус и више није извор инфекције, али је због остатака тзв. генома вируса резултат теста позитиван”, објашњава Бошковић циљ пројекта у Kевендиш лабораторији, једној од најуспјешнијих на свијету у којој је, између осталог, откривена структура ДНK.

Додаје да се у другом дијелу истраживања научници покушавају да у геному вируса пронађу потенцијална мјеста гдје би се дјеловањем одређених лијекова зауставили кључни процеси за умножавање вируса.

“Покушавамо да циљано сагледамо структуре које се зову геквадриплекси и који се формирају у геному вируса и да у тој структури пронађемо места где потенцијални лек који може да блокира умножавање вируса. За вирусне инфекције вакцинација је најбољи вид превенције, али у случају бактеријске инфекције, тешко је циљано нападати вирус у односу на здраве ћелије”, истиче Бошковић и додаје да је тај дио истраживања треба да помогне клиничарима у одређивању терапије за лијечење инфекције.

Осим што је ангажован на том пројекту, Бошковић проучава живот на нанонивоу, односно, на милијарду пута мањем нивоу од оног који људско око може да визуелизује.

“Покушавам да стварањем нових технологија допрем до информација о биолошким системима које су до сада биле недоступне и да на тај начин правилно разумем биолошке системе у њиховом природном – физиолошком стању, али и у патолошким стањима односно разним обољењима, објашњава Бошковић.

Kаже да је већина научника у Великој Британији погођена пандемијом јер су готово све научне институције и универзитети били затворени током већег дијела претходне године, осим Kевендиш лабораторије, која је, наводи Бошковић, радила и током епидемије шпанске грознице.

Главни проблем је, наводи Бошковић, што је пад БДП и скоро једногодишње потпуно затварање утицало на привреду и довело да смањења буџета за науку за око милијарду фунти.

“Економија Велике Британије је заснована на науци и било каква промена буџета за науку на дужи рок има негативне последице на економију јер што се више улаже у науку, више је иновација и потенцијалних технолошких открића. Брегзит и пандемија су имали двоструки негативан ефекат на науку и економију, али очекујемо да ће се то стабилизовати и да ћемо ускоро радити као и пре пандемије”, наводи Бошковић.

Filter 2019