Thu. Jun 17, 2021
ћирилица /латиница

Ниски порези у Српској у сјени лошег имиџа БиХ

Извор: Глас Српске

Република Српска има најнижу стопу доприноса на плату и највећи неопорезиви дио личног дохотка у цијелој регији, чиме се намеће послодавцима и инвеститорима као веома привлачна пореска дестинација.

Према званичним статистичким подацима, збирна стопа доприноса на бруто плату у Српској износи 32,8 одсто, а нижу збирну стопу имају Црна Гора (32,3 одсто) и Сјеверна Македонија, гдје је та стопа 28 одсто. Али у Црној Гори не постоји неопорезиви дио плате као у Српској, гдје износи 256 евра (500 КМ), док је тај неопорезиви дио у Сјеверној Македонији дупло мањи него у Српској и износи 130 евра. Међутим, послодавци и економисти оцјењују да то не даје очекиване резултате и да инвеститори не хрле у Републику Српску због лошег политичког имиџа БиХ.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић каже да се мора признати да имамо добру пореску политику.

– Евидентно је да пореска политика даје резултате, јер расту и плате и приходи од пореза и доприноса, а расте и извоз. Пореске стопе су свакако конкурентска предност послодавцима, али проблем је што те пореске стопе нису довољно препознате – каже Тривић.

Он додаје да се повољне пореске стопе и добра пореска политика врло мало користе за привлачење страних инвеститора и да је сигурно потребно више урадити о том питању, али истиче да постоје још неки фактори који анулирају предности и бенефите које инвеститори имају кроз повољну пореску политику.

– БиХ има лош имиџ и зато инвеститори нерадо долазе овамо без обзира на ниске пореске стопе – каже Тривић.

Поред ниже збирне стопе доприноса на бруто плату која је у Српској 32,8, а у Србији 36,55 одсто, Република Српска је повољнија за инвеститоре од Србије по томе што је неопорезиви дио личног дохотка у РС за стотину евра већи него у Србији, затим по томе што стопа пореза на дивиденду у Србији износи 15 одсто, а у Српској нула, те што је порез на добит у Српској десет, а у Србији 15 одсто.

Република Српска је по пореској политици бољи дио БиХ, јер збирна стопа доприноса на бруто плату у ФБиХ износи 41,5 одсто. Ипак, при томе се мора узети у обзир да се у Српској у бруто плату рачунају и принадлежности попут превоза и топлог оброка, док се тај дио у ФБиХ посебно обрачунава и није опорезив. Када се на то дода неопорезиви дио плате у ФБиХ који износи 153 евра (300 КМ), укупна збирна стопа доприноса на бруто плату у ФБиХ пада скоро на ниво као у Републици Српској, односно на нешто више од 33 одсто.

Декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник каже да за недовољан ниво страних инвестиција у Српској, па и у БиХ, постоје најмање три разлога.

– Сагласан сам да су политичка нестабилност и недовољна афирмација добре пореске политике разлози због којих нема страних инвестиција у мјери у којој би то било природно. Поред тога, један од разлога због којег инвеститори не желе да улажу је и недовољна заштићеност одређених грана домаће привреде. Ако су у питању гране које друге државе штите, као што Европска унија штити пољопривреду и прехрамбену индустрију, а код нас су те гране недовољно заштићене, онда инвеститори не желе да долазе овдје зато што ће и они бити изложени великој свјетској конкуренцији кад овдје инвестирају – каже Крајишник додајући да се то најбоље показује на примјеру пољопривредних произвођача који безуспјешно траже заштиту домаће производње.

Најнижа плата

Република Српска је по висини најниже загарантоване плате, не рачунајући Хрватску која је чланица Европске уније, одмах иза Србије. Најнижа загарантована плата у Србији је 272 евра, а у Српској 266 евра. Потом слиједи Сјеверна Македонија са 247 евра, па Црна Гора у којој је најнижа плата 222 евра, а од 1. јула треба да буде 250 евра, и на крају ФБиХ у којој је најнижа гарантована плата 208 евра.

Filter 2019