Sun. Apr 11, 2021
ћирилица /латиница

Политикин забавник напунио 82 године

Извор: cdm.me

Политикин забавник, лист уз које су одрастале бројне генерације и који данас ужива култни статус у поп култури бивше Југославије, слави 82. рођендан.

Први број овог листа изашао је 28. фебруара 1939. године.

Политикин забавник је у почетку штампан у облику дневних новина, а излазио је двапут недјељно, уторком и петком.

„Kорачај лаким кораком у правцу свјетлости која јача људски дух“, један је од циљева Политикиног забавника, на које нас подсјећа текст Владимира Булатовића Виба, некадашњег главног и одговорног уредника часописа чији је слоган „за све од седам до 107 година“.

Kако је настао Забавник?

У Скандинавији и неким земљама западне Европе пракса је да се дјеца, још од предшколске доби, доводе у библиотеке у којима би се у почетку играли с књигама, а послије, када науче слова, да их и читају. Тако се стварају навика и свијест да је посјећивање библиотека и читање књига дио ритуала као што су код нас, рецимо, испијање кафе и препричавања политичких, спортских и других тема.

Интенција такве праксе јесте стварање будућег читаоца. Исту такву идеју имали су људи окупљени у редакцији дневне новине Политика. Жељели су да направе часопис за дјецу и омладину који би их припремио за читање озбиљнијих новинских садржаја. Тако је настао Политикин забавник, који се у продаји појавио давног 28. фебруара 1939. године. Kупци су га у киосцима налазили два пута седмично – уторком и петком, а цијена је била један динар. Тираж првог броја био је 120 000 примјерака. Главни и одговорни уредник Политикиног забавника био је Мирослав Дим. Стевановић.

Kако је много ствари на просторима бивше Југославије одређивао неки рат, такав случај је био и с Политикиним забавником. За вријеме Kраљевине Југославије изашло је 220 бројева, посљедњи број објављен је четвртог априла 1941. године. Београд је два дана касније бомбардован, чиме је озваничен почетак рата, као и крај издавања Забавника у Kраљевини Југославији.

Рад редакције Политикиног забавника поново је обновљен седам година након завршетка рата, петог јануара 1952. године, а на челу редакције био је Kоста Степановић.

Откуд име Политикин забавник?

У процесу покретања новог часописа, магазина или новина, једна од великих дилема је како ће се исти звати. Ако питате стручњаке, они ће рећи нека буде кратко, атрактивно и лако памтљиво. Пред истом дилемом било је и тадашње уредништво које је расписало јавни позив за одабир имена. Позив је објављен у дневној новини Политика. Предложено је неколико имена, а између осталих и Политикин забавник. Укупно је “гласало” близу 35 000 људи, а скоро петини се допало име Политикин забавник. Деветогодишња Антонија Савић проглашена је “кумом” часописа јер је њено име извучено међу онима који су гласали за Политикин забавник.

Идеја је била направити часопис сачињен од стрипа и текстуалних садржаја попут кратких прича, мозгалица и занимљивости. Према ријечима актуелног уредника Политикиног забавника Зефирина Грасија, огледни узор био је италијански часопис за дјецу под називом “Corriere dei Piccoli”.

Тешко је јасно дефинирати профил Политикиног забавника чији је мото “новина за читаоце од седам до 107 година”, међутим, најбољим се чини појашњење поменутог уредника да је Забавник “новина са формулом удробљеног садржаја” или како то он у интервјуу за београдски седмичник Време појашњава: “Забавник је лист сиромашног друштва и његов је садржај за свакога помало, од дјеце па до дједа и бака.”

Важна одредница Политикиног забавника, посебно након поновног покретања магазина, био је садржај који би се могао представити као нека надопуна редовном образовању.

Такав садржај презентован је кроз низ сталних рубрика попут: Вјеровали или не, Јесте ли већ чули да – интересантне чињенице, Зашто се каже – лингвистички текстови о коријенима и значењима појединих ријечи, Забавникове логичке загонетке – логички и математички проблем, Забавников ЗОО – текстови о животињама, Изуми, открића, достигнућа – технологија у служби науке.

Читамо ли га и данас?

Најчитанији магазин је од 1939. године до данас својеврсан лет у свијет, а истовремено и поучан и забаван кроз стрип, науку, умјетност и енигматику. Многи су уз њега расли, захваљујући и њему израсли у ствараоце. Имају укоричене Забавнике и чувају их као највећу драгоцјеност.

Забавник тренутно излази једном недјељно, па је петак за многе дан који асоцира на куповину овог часописа.

Отприлике трећину часописа чине стрипови, а најпознатији од њих су свакако Изногуд, Хогар страшни и Гарфилд.

Ту су и непревазиђене илустрације Добросава Боба Живковића. Остали садржај су чланци о науци, умјетности, природи, историји, музици, интересантним догађајима из живота и често су писани у забавном духу.

Забавник је 2006. године проглашен српским „супербрендом“.

Просјечан тираж часописа износи 37 000, док је на врхунцу, током седамдесетих година 20. вијека, достизао и тираж од преко 300 000 примјерака.

Лист је од 1971. године штампан и у латиничном издању, а од 1973. године и на словеначком језику.

Filter 2019