Mon. Apr 12, 2021
ћирилица /латиница

Ко је био Милан Бандић?

Извор: nedeljnik.rs

Вишегодишњи градоначелник Загреба Милан Бандић, који је на ту функцију биран чак шест пута – што у скупштини града, што на директним изборима – преминуо је синоћ због посљедица срчаног удара.

Политичка и животна биографија Милана Бандића је свакако једна од најспецифичнијих на овим просторима.

Рођен је 22. новембра 1955. године у Мамићима Доњим, засеоку Церов Долац, мјесту између Клобука и Груда у Босни и Херцеговини.

Њега, брата Драгу и сестру Тонку одгајала је мајка пошто је отац Јозо преминуо са 58 година, пише у тексту посвећену његовој биографији на порталу Вечерњег листа.

У одгајању је помагао деда Анте који је “имао два коња и највише земље у месту”.

Бандић је, осим што је радио на пољу био и министрант у цркви. По завршетку основне школе уписао је 1971. гимназију у Грудама. По оцјенама је, кажу, био осредњи ученик, али владање му је увијек било узорно.

Истицао се, присјетиле су се његови колеге, у атлетици. Након матуре добио је и стипендију од општине Груде.

Легенда каже да је у смеђи кофер од скаја ставио план града Загреба, два комплета доњег рубља, фармерке и двије мајице, и стигао у Загреб на пријемни испит. Било је то 1974. године када је уписао Факултет политичких наука.

Студирао је општенародну одбрану и друштвену самозаштиту. Није становао у студентском дому. Уз студије је, причају, и радио. Најприје је истоварао шећер и угаљ. Послије је почео глетовати фасаде.

У Савез комуниста учланио се почетком осамдесетих. Након завршетка факултета отишао је на одслужење војног рока. По повратку, први посао је добио у фабрици „Ледо“. Радио је у хладњачи на минус 25 степени. Након шест мјесеци премјештен је у једну канцеларију. Каже да му тај посао није добро ишао, више је волио да буде у друштву људи, па се 1983. године пребацио у Општински комитет Савеза комуниста Пешченице. Запослио се као стручно-политички радник за ОНО и ДСЗ. Тамо је, кажу, имао и доста противника. Приговарали су му да је премлад те да никад није у канцеларији.

Како је био комуникативан, имао је и своје заштитнике.

По избијању рата и отцјепљења Хрватске, остао је у старој странци која је у међувремену постала СДП. Бандић је изабран за секретара Градског одбора СДП-а.

Послије пар година постао је предсједник загребачког СДП-а. На ванредним изборима у Загребу 2000. године као први с листе СДП-а која је освојила највише мандата, постаје загребачки градоначелник. Исти резултат остварио је и годину дана касније, 2001. на редовним изборима.

Он је 2002. године изазвао саобраћајну несрећу под утицајем алкохола.

Због покушаја подмићивања полицајца који га је пријавио те године морао је да поднесе оставку на градоначелничко место.

На изборима 2005. поновно је био носилац листе СДП-а у Загребу. Освојио је 40,95 одсто гласова и поново постао градоначелник Загреба.

Бандић је ухапшен 2014. године након вишемјесечне сложене криминалистичке истраге око незаконитих поступања у Граду Загребу и Загребачком холдингу д.о.о, али то га није омело у наставку вршења градоначелничких дужности све до изненадне смрти од срчаног удара.

Против њега је поднесено око 250 казнених пријава. Вечерњи пише да је Бандић “успркос свим аферама био један од најуспјешнијих популиста у хрватској политици, па је осим критика добијао и похвале због изградње цеста, школа, уређења Бундека…”

Filter 2019