Sun. Apr 18, 2021
ћирилица /латиница

ЗВОНКО БАЈАГИЋ: Свједок бурних времена

На улазу у Власеницу, од 2002. године стоји билборд са поруком “Тешко Богу са нама какви смо”. Аутор билборда је Звонко Бајагић, чувени српски домаћин из Власенице.

Аутор: ФИЛТЕР/Г.Шарац

Сводови дома Звонка Бајагића, угледног домаћина из Власенице, украшени сликама, иконама, ратним трофејима из претходних ратова, нијеми су свједоци многих, до сада неиспричаних прича. Било да су радосне било тужне, свака у себи носи искрену оданост СПЦ, српском народу и Републици Српској.

Прогонио га је СФОР, упадали су му у кућу маскирани разбојници који говоре наш језик,  и даље је на америчкој “црној” листи, фирма му одавно угашена. “Мамили” су га америчким доларима, пред њега стављали карту свијету да бира државу гдје ће да живи са породицом, само да наговори Радована Караџића да се  преда. Зашто су то тражили баш од Звонка Бајагића? Зато што се Бајагићи и Караџићи, старином из области Пиве у Црној Гори, одвајкада међусобно поштују- бјашњава Звонко. Не крије да је разлог његова активна улога у Одбрамбено-отаџбинском рату и што је један од оснивача СДС-а.

Писмо америчког генерала Џона Силвестра, команданта СФОР-а у послијератним годинама, које је пуким случајем “претекло” силне преметачине, свједоче о томе. Бајагић са детаљима описује сусрете са америчким официрима и војницима који су “долазили” у кућу са непристојном понудом и упереним пушкама.

 –Долази замјеник тог генерала Силвестера, низак човјек и Он мене наговара да ја пристанем да одам Радована. Убјеђује ме да ћу бити историјска личност, нуде ми милионе долара, прво 3 па 5 на крају 10 милиона и баш је ту сједио гдје ви сједите. Нуде ми те паре и да ја кажем својим адвокатима на које рачуне да уплате силне милионе, да бирам државу гдје да живим. А ја питам њега знате ли шта то мени вриједи, а он каже па 10 милиона америчких долара. Не, ја му кажем то је за мене 30 сребрењака. А ако сте хришћанин знате да је Јуда издао Исуса Христа за 30 сребрењака. Ја то не могу и када би знао гдје су ја не бих издао, па и да глава оде- замахом руке по врату Звонко Бајагић као да потврђује спремност да положи и живот али да не изневјери своја национална и хришћанска увјерења.

Бајагићева исповјест импонује, храбри да још има људи који су спремни да лични комодитет жртвују, а милионима америчких долара  претпоставе оданост вјери,српском роду.

Ипак, скупо га је све коштало. Сталне преметачине, у првим годинама након рата, пљачка куће и брутално премлаћивање укућана оставили су трага на његовој породици. Прашта онима који су га заборавили, прије свега саборцима из СДС-а, с којима је 90-тих правио странку. Захвалан је Милораду Додику који како каже зна да цијени његову жртву за Српску. Његов политички “трансфер” из СДС-а у СНСД-а одјекнуо у јавности, данас само позива на заједништво и међусобно праштање.

Звонко Бајагић је свједок бројних политичких сусрета током Одбрамбено-отаџбинског рата. У живом сјећању му је долазак Џимија Картера, бившег америчког предсједника кога је у његов дом у Власеницу, средином децембра 94. довео предсједник Републике Српске Радован Караџић.

Картер је био код Радована у току рата. Једном су ваљда кренули за Београд и сврате овдје код мене у кућу да ја спремим ручак, да виде гости из Америке како изгледа српска кућа, како се благосиља трпеза, како се пије ракија, а ракија се не пије ћутке већ се уз сваку неко помене. Био је овдје и Бабурин, како се звао, Сергеј Бабурин, њега је у мировну мисију у БиХ слао руски предсједник Борис Јељцин. Слика тих сусрета немам каже Звонко јер му је СФОР у претресима куће однио све и једну форографију. 

Сјетио се и када му је пред кућу у Власеници “бануо” Алекса Буха тада министар спољних послова Републике Српске са четворицом америчких сенатора. Примим ја њих како доликује и крене прича о рату а ја њима покажем молитвеник Алијиног војника (Алије Изетбеговића оп.а.), који је наша Војска заробила негдје око Трнова- пребира по сјећању Бајагић и наставља. Покажем ја њима задњу страну тог молитвеника, а жао ми што га дадох једном сенатору јер ме наговорио Алекса.  Погледајте шта имају на задњој страници тог молитвеника, све су уписани највећи српски празници и датуми. Што ће то њима –казује Звонко, а као да су пред њим у том тренутку зачуђени амерички сенатори и одговара, јер су на те датуме муслимани починили зло Србима, а примјера је колико год хоћете, на жалост. А онда им покажем молитвеник српског војника, шта ту пише, не пишу муслимански празници. Сенатори су били збуњени -каже Бајагић, навикли на стереотип о злим Србима и муслиманима жртвама ова прича их дојмила. Баш као и сљедећа.

Тешко је и појмити да је у кући српског домаћина у малој Власеници боравио амерички предсједник и сенатори, а сазнајемо да су Бајагићеви гости били руски патријарх Алексеј и српски патријарх Павле. По повратку из Српског Сарајева гдје су у мају 94. освјештали земљиште за цркву на Грбавици, која на жалост никада није изграђена јер су Срби након Дејтона напустили те просторе, патријарси су били у његовом дому. 

Као свједока на суђењу Радовану Караџићу у Хагу, тужиоци су га питали ко је on па га посјећују патријарси, владике, амерички предсједник, сенатори, изасланик руског предсједника, али су каже Бајагић заборавили да га питају о посјети муфтије београдског Хамдије Јусуфспахића.

 Можда сте то намјерно изоставили. Нисте споменули име старог муфтије београдског Јусуфспахића, који је код мене долазио када год је ишао у Сарајево код реиса. Увијек је свраћао на вечеру коју сам му спремао по исламским обичајима, то знају његова дјеца.То не кажете а кажете да су били ови. Јесу али врата моја куће су  отворена за људе друге вјере-закључује Бајагић кратак осврт о својој бурној историји. У којој се нашло мјеста и за икону Богородице Касперовскаје, породичну реликвију са краја 19-тог вијека која се сматра се једном од поштованијих у руском народу. Икона је чудним путевима послије Првог свјетског рата дошла у његов дом и вољан је да поклони руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову у знак захвлности за све што Русија чини за српски народ, ако му се каже укаже прилика.

Filter 2019