Thu. Feb 25, 2021
ћирилица /латиница

Демобилисаном слијепом борцу треба помоћ

Извор: БН ТВ

Далеко од очију јавности, у шуми удаљеној пет километара од Пала живи слијепи демобилисани борац Миленко Јововић, коме је потребна помоћ добрих људи. Потребна су му финанасијска средства за огрев, лијекове и храну.

Демобилисани борац и члан Удружења слијепих и слабовидих лица Пале Миленко Јововић 40 година живи са дијабетесом, због којег је неколико година након рата у потпуности остао без вида. Уз дијебатес и сљепило с годинама су дошле и друге тешке болести.

“Претпрошле године сам имао тешку опструкцију плућа и страшна крварења, а прошле године смо моја супруга и ја уз велике муке преболовали корону, било је критично. Сада имам и компликације од короне, несвјетицу, мучнине, губим осјећај у ногама и стабилност. Доктори кажу да ће се то временом регулисати, али ја сумњам у то”, рекао је Јововић.

Једина помоћ и ослонац овом слијепом демобилисаном борцу је његова супруга Младенка Јововић.

“Уз њега сам 24 часа. Само четри пута дневно му дајем инсулин, мјерим ниво шећера, а уз све то иду и други лијекови којих има много због других тешких обољења”, истакла је Јововићева.

Миленко живи на пет километара од Пала, а да би дошао до куће која се налази дубоко у шуми, мора да пјешачи скоро километар. Зими, која је на овом поднебљу оштра то представља велики проблем, посебено за слијепо лице чији је једини ослонац, помоћ и заштита у животу супруга. Kако несрећа не долази сама, уз болест и изолацију од остатка свијета дошла је и немаштима.

“Имам пензију од 200 марака и за туђу његу и помоћ додатак од 180 марака. Доста лијекова морам да купим, тако да ми је финанасијска ситуација много тешка”, каже Јововић и додаје да он и супруга живе у трошној викендици.

“Ту је једна соба и један и мали ходник, и зими нам је још теже овђе када падне снијег, па нам често и нестане струје, а тешко је и плаћамо. Уз све то, јако нам је тешко да обезбједимо и новац за огрјев, јер се гријемо на дрва”, рекао је Јововић.

По свему судећи за овог демобилисаног борца слијепа је и држава, јер осим 380 марака, од чега 70 досто иде на лијекове, Миленко нема ни један други извор примања. Њему и његовој супрузи потребна је храна, лијекови и дрва за огрјев, а једина нада су им људи добре воље који могу и желе да помогну.

Предсједник Удружења слијепих и слабовидих лица Пале Игор Вукашиновић истиче да је породици Јововић потребна хитна помоћ.

“Миленко је човјек који је заслужио да му се помогне из више разлога. Kао борац је читав рат провео на првој линији, а да је ово нормална држава он би имао стан у Палама у близини Дома здравља, с обзиром на његове здравствене проблеме. Да му се нешто деси, хитна овдје не би могла ни доћи. Овој породици прво треба да помогне држава, па тек онда добри људи”, нагласио је Вукашиновић.

И док Миленко и његова супруга живе сами и у тишини бију своје тешке битке, заборављени од институација власти и друштва, Удружење слијепих и слабовидих лица Пале моли све људе добре воље уколико су у могућности да им помогну. Наше мало некоме значи све.

Filter 2019