Sun. Jan 24, 2021
ћирилица /латиница

Годишњица смрти великог Николе Тесле

Извор: Срна

Српски физичар и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац “новог техничког поретка” чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку, умро је на данашњи дан 1943. године.

Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, а без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.

Тесла је пионир радио-технике, бежичне телеграфије и радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на Нијагариним водопадима.

Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену.

Након што је завршио студије електротехнике у Грацу и кратко стажирао у Будимпешти и Паризу, Тесла се одселио у САД, чији је држављанин постао 1884. године, али је све до смрти у Њујорку, на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте са отаџбином.

У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате.

Поводом вијека од његовог рођења, 1956. године јединица за мјерење високог напона названа је по Тесли, као и јединица јачине магнетног поља.

Никола Тесла рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици, у српском селу Смиљан у Лици.

Велики проналазач и научник истицао је своје српско поријекло. Kада је у јуну 1892. године допутовао у Београд, одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Тесла је тада посјетио Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичаром Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду.

-Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету – поручио је Тесла, обраћајући се студентима.


Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти пошто је за јединог Теслиног насљедника проглашен његов нећак Сава Kосановић.

Према жељи Николе Тесле, Kосановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951. године.

Музеј Николе Тесле посједује више од 160 000 оригиналних докумената, више од 2,000 књига и часописа, преко 1,200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска “Памћење свијета”.

Међународни аеродром у Београду назван је “Никола Тесла”. Његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, те двије термоелектране у Србији…

Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Датум Теслиног рођења, 10. јул, обиљежава се у Србији као Дан науке.

Град Филаделфија, у америчкој држави Пенсилванији, прогласио је рођендан овог великог српског научника за званични празник.

Filter 2019