Fri. Jan 15, 2021
ћирилица /латиница

Бадњак: Значај и обичаји код православних Срба

Извор: Спутњик

Код православних Срба дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече назива се бадњак. Дрво за бадњак које породице уносе у дом је најчешће млади цер који се ритуално сјече у рано јутро Бадњег дана. Сјечење, припрема, уношење и слагање изводи се кроз већи број сложених обреда, који се разликују у зависности од дијела земље.

Према бадњаку се православни вјерници односе као према божанству – приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегдје гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице – да буду једнаки као варнице.

Паљење бадњака обавља се у знак сјећања на ватру коју су витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христ не би ли на тај начин загријали новорођенче и његову мајку.

У данашње вријеме, када вјерници најчешће немају могућност да у кући запале ватру, бадњак се углавном користи за украшавање дома на Бадњи дан.

Ложење бадњака

Понегдје се вјерује и да је наложен бадњак симбол крста на коме је Исус разапет, а топлина ватре симболизује спасење људског рода до ког долази захваљујући Христовој жртви.

Филолози, историчари религије објашњавају да је овај обичај насљеђе старе словенске вјере, пренијете у хришћанску еру Срба. Бадњак, по том тумачењу, представља божанство које умире спаљивањем, а потом васкрсава, а којем се молимо и пружамо жртву да бисмо заузврат добили плодна поља, здравље и срећу. Ватра симболизује свјетлост Сунца, које пружа живот и требало би да буде благонаклоно према вјерницима и у наредној години.

Дрвеће из рода храстова, које се најчешће бира за бадњак, у старословенској религији је било једно од најобожаванијих, повезано с Перуном, богом муње и грома.

Обичај ложења бадњака се одвија на јавним мјестима однедавно иако многи вјерују да је ријеч о старој традицији, а рођен је међу војницима који су их ложили у касарнама. Штавише, у Краљевини Југославији је та традиција стандардизована као војна церемонија с бадњаком, а то је све трајало до избијања Другог светског рата, пише Национална географија.

Посљедњих деценија, бадњак има значајну улогу у обељежавању Божића и Бадњег дана када је реч о прослављању у организацији Српске православне цркве и локалних заједница. На Бадњи дан верници свечано сјеку и носе бадњак до храма, у чијој се порти он слаже, што је праћено благосиљањем свештеника. На крају ове свечаности, вјерници окупљени око ватре посматрају ватру бадњака…


Filter 2019