Mon. Nov 30, 2020
ћирилица /латиница

Пренос посмртних остатака митрополита Николајевића у Блажуј 1898.

Vintage textured paper background vector

Аутор: ФИЛТЕР/А.К.

Георгије Николајевић (познат и под световним именом Ђорђе Николајевић;1807.-1896.) био је српски теолог и митрополит Дабробосански.

Био је учитељ, свештеник, професор Богословије у Задру, члан Конзисторије Далматинске епархије, ректор и професор Сарајевско-Рељевске богословије и предсједник Конзисторије митрополије Дабробосанске. У позним годинама је изабран за митрополита Дабробосанског. Био је покретач и члан разних добротворних задруга и фондова. Такође се бавио и књижевним радом, а уређивао је и Српски далматински магазин.

У Сарајево је дошао 1881. године, гдје је учествовао у организацији конзисторије и богословије. Обје су отворене крајем 1882. године. Исте године је произведен у чин архимандрита и добио је мјесто предсједника Конзисторије митрополије Дабробосанске.

Након што је Сава Косановић под притиском бечког двора поднио оставку 1885. године, двор је за администратора Дабробосанске митрополије прогласио Георгија Николајевића. Цариградска патријаршија га је убрзо изабрала за Дабробосанског митрополита. За митрополита је хиротонисан 2. фебруара 1886. године.

Већ прве године као митрополит је посјетио сваку православну кућу у Сарајеву. Често је обилазио народ, а био је и у свим црквеним општинама. За вријеме док је био митрополит Георгије Николајевић је много учинио за цркву: рукоположио је 7 ђакона, 2 јерођакона, 75 свештеника и 4 јеромонаха. Такође је и произвео 2 протођакона, 2 протосинђела, 1 игумана, 15 протојереја; 2 архимандрита, а 11 свештеника је одликовао црквеним појасом.

Док је био митрополит осветио је 35 новосаграђених и обновљених цркава, а отворио је још 17. За 10 година, колико је био митрополит, обновљене су и отворене 52 нове цркве. Такође је извршио нову подјелу парохија.

Многе цркве у нису имале црквене књиге, због чега у многим црквама није ни служена литургија. Георгије Николајевић је рјешио овај проблем тако што су у Сарајеву о државном трошку прештампаване руске црквене књиге.

Митрополит Николајевић је помагао све активности које су имале српско обиљежје. Када је у Сарајеву основан одбор за подизање споменика српском књижевнику Сими Милутиновићу Сарајлији митрополит је позвао парохијско свештенство да се прикључи прикупљању прилога за подизање споменика.

Такође је основао „Фонд за потпомагање удовица и сирочади свештеника, српско-православне цркве у епархији Дабробосанској”.

Смрт и сахрана

Преминуо је почетком 1896. године. Живио је укупно 89 година. Сарајевској Конзисторији је стигло 78 телеграма поводом смрти митрополита. Између осталих телеграме су послали: Српска Академија, Матица српска, министар Калај, Дубровачка општина, Цариградски и Карловачки патријарси.

Два дана су његови посмртни остаци били изложени у великој сали Митрополије. Послије опела је привремено сахрањен на кошевском гробљу, док се није завршила црква у Блажују, гдје су, по његовој жељи, пренешени његови посмртни остаци.

Црква у Блажују је завршена 1897. године. Годину дана послије освећења у цркву су пренијети посмртни остаци митрополита Георгија. Преноса посмртних остатака започет је у суботу 19. септембра 1898. године. Сутрадан, 20. септембра, у 12 часова спуштен је ковчег у нову гробницу цркви у Блажују. На преносу посмртних остатака у Блажујску цркву био је присутан и члан Француске академије из Париза Анатол Лероа-Болије.

Filter 2019