Извор: b92.net

Adios, El Grande!

Одлазак Дијега Арманда Марадоне, по многима најбољег фудбалера икада, оставио је свијет у сузама.

“Мали зелени”, како му је гласио надимак, био је непоновљива личност и вероватно највољенија у родној Аргентини.

Због њега је испред свих “горио” Буенос Ајрес, Напуљ, Барселона, али и многи градови у сваком кутку планете.
Цијели стадион “Рајко Митић” устао је на ноге када је Марадона, 1982. године у утакмици Купа побједника купова, дао маестралан гол Црвеној Звезди, чији су му навијачи дуго аплаудирали.

“Мало нас је који су нам проптивнички навијачи аплаудирали. Мени се то посрећило у Београду, да постигнем лијеп гол. Кренуо сам са центра, када сам видјео да је голман затворио цијели гол, прво што сам урадио било је да га ‘боцнем’. И лопта га је прелетјела и завршила иза леђа”, причао је Марадона.

Црвено-бијеле су предводили Александар Дика Стојановић, Владимир Петровић Пижон и Душан Дуле Савић, а ’Блауграну’ Берн Шустер, Маркос Алонсо и Марадона.

“Црвена звезда је тада била велика, веома јак тим. Мучили смо се да зауставимо играче Звезде. Такође, не желим да заборавим да су ми аплаудирали навијачи Реал Мадрида”, говорио је тада.