Wed. Oct 28, 2020
ћирилица /латиница

ПЕТАР КОВАЧЕВИЋ: ЦИК своје обавезе пребацио на грађане

Извор: Глас Српске

Агенција за заштиту личних података у БиХ на основу приговора и пријава грађана током 2018. и 2019. године издавала је рјешења којима смо забрањивали Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ и неким општинским изборним комисијама да објављују личне податке грађана на начин на који су то урадили и сада са подацима више од 100.000 грађана, каже директор Агенције за заштиту личних података у БиХ Петар Ковачевић.

Он додаје да су та рјешења одавно постала правоснажна, али да нико није тужио Агенцију, као што сада најављују из ЦИК-а.

– Зашто нису тада довели у питање законитост наших рјешења – пита Ковачевић у интервјуу за “Глас Српске”.

На основу чега сте донијели та рјешења, као и ово посљедње од 8. октобра којим сте поново наложили ЦИК-у да са свог сајта скине списак са именима бирача регистрованих за гласање из иностранства?

КОВАЧЕВИЋ: На основу пријава и упита грађана зашто су њихови лични подаци доступни на тај начин. Ми смо у скраћеном поступку, свјесни свега, па и легитимног интереса да се обезбиједи фер и демократски изборни процес, донијели та рјешење. Међутим, питање је због чега је ЦИК огроман број људи прво увео на списак, а онда се хвалио да су скинули њих толико и толико. Према ономе што тврде испада да “чега се паметан стиди, тиме се ЦИК поноси”. Они су поново супротно нашим ранијим рјешењима формирали списак на којем је око 130.000 људи и на грађане пребацили терет одговорности и да се грађани баве оним што је посао ЦИК-а, а то је да обезбиједи законитост изборног процеса.

Али јавност негодује зато што сматра да објављивање само имена, презимена и годишта није кршење закона о заштити личних података?

КОВАЧЕВИЋ: Година рођења је лични податак чије објављивање некоме смета, јер има људи који крију године као змија ноге. Даље, они су учинили доступним локације тих људи на дан избора и довели у питање интересе тих људи неке друге природе.

Какве “интересе неке друге природе”, шта то значи?

КОВАЧЕВИЋ: Па ако објавите да ће нека породица на дан избора бити у, рецимо, Србији, а не у свом стану у БиХ, онда је то порука злонамјернима да је стан празан.

Како је онда ЦИК требало да ријеши проблем са лажним пријавама за гласање из иностранства?

КОВАЧЕВИЋ: Могли су урадити исто као и за провјеру бирачког мјеста. Дакле, да грађани на сајту ЦИК-а укуцају свој матични број и провјере на којем бирачком мјесту гласају и тако утврде да ли их је неко мимо њиховог знања пријавио за гласање у одсуству. У суштини, ЦИК је на овај начин на грађане пребацио свој посао.

Копије личних докумената се траже од грађана приликом дизања кредита или куповине робе на рате, а у хотелима се веома често остављају лични документи. Да ли је то кршење закона?

КОВАЧЕВИЋ: Агенција је 2011. иницирала измјене Закона о матичном броју и Закона о личној карти. Тим измјенама је прецизирано да се не може тражити копија личне карте, ако то није предвиђено посебном законом, да ли законом о спречавању сукоба интереса или неким другим. Ми смо ишли и према грађанима да подижемо свијест да не дају тек тако личне податке и да када им неко тражи питају шта је правни основ.

Filter 2019