Sat. Oct 31, 2020
ћирилица /латиница

Додик: Црна Гора и Српска нису за поређење, Комшићу хвала за Косово

Извор: srpskainfo.com

То што ради опозиција из Републике Српске по Црној Гори је отужно. Мисле да ће их слика с побједницима избора учинити побједницима избора у Српској. Нити су они слични опозицији Црне Горе, нити смо ми власт налик оној коју су у Црној Гори побиједили. Ништа ту није за поређење, поручио је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.

То у интервјуу за Српскаинфо каже српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД Милорад Додик коментаришући потез опозиционара из Републике Српске, који су се протеклих дана у Црној Гори састајали с лидерима тамошњих побједничких партија, као и са митрополитом Амфилохијем, повлачећи паралелу са идућим локалним изборима у БиХ.

– Од свега је најсмјешније што управо они који су тражили да Ђукановић у јеку кризе дође у БиХ, а ја због неслагања с тим потегао чак и национални вето, сада обилазе партије које су тамо побједиле Ђукановића. Каква је то политика и какви су то преваранти показује сусрет Иванића и митрополита Амфилохија, кога Иванић лаже како је он нешто учинио да се потпише споразум између БиХ и Српске православне цркве, када сви знају да је то урадио тадашњи српски члан Предсједништва Небојша Радмановић. Е, то је слика опозиције у Републици Српској. Ми смо партијама побједницама у Црној Гори честитали дан након одржаних избора, они знају како се ко понашао у кризи која ја потресала Црну Гору мјесецима. И коначно, ми на изборе у Републици Српској идемо са својим, а не туђим успјесима. Свака част свима, ми имамо своје фотографије успјеха – каже Додик.

Шта очекујете од нове власти у Црној Гори?

– Очекујем да нова влада Црну Гору учини бољим и праведнијим мјестом за живот свих грађана, а посебно Срба, који су трпили различите видове направде у Црној Гори три деценије. По питању Републике Српске очекујем бољу сарадњу него што смо имали с Црном Гором у неком претходном периоду. Ми смо не само сусједи, ми смо браћа, рођаци и кумови с двије стране границе. Ако је то тако, а јесте, онда и моја очекивања иду у том правцу.

Која је кључна порука која је из Загреба упућена Сарајеву, након што сте били на састанку с државним врхом Хрватске, а потом Изетбеговић и Човић?

– Загреб неће скрштених руку посматрати обесправљивање Хрвата у БиХ. То је мој утисак и тако видим иницијативу предсједника Милановића. Потпис на Дејтонском споразуму ставиле су и Србија и Хрватска и ово је сигнал да Хрватска неће бити пуки посматрач дешавања у БиХ. Уосталом, то се недвосмислено чуло и јавно од предсједника Милановића и премијера Пленковића. Ја имам капацитет и легитимитет као српски члан Предсједништва БиХ да говорим у име Срба, који су ме огромном већином бирали на прошлим изборима. Званични Загреб је тражио адресу с којом може да разговара, с којом може да се договара и која договорено може да спроведе. Да сам на њиховом мјесту, поступио бих исто. Примјетно је да из Загреба не сматрају да треба да разговарају с Комшићем, кога, како су отворено рекли, виде како “паразитира на хрватском бирачком тијелу”. Не споре му легалитет, али о Комшићевом легитимитету ни они више не желе да разговарају.

Како коментаришете избор саговорника из БиХ у Загребу? Бакир Изетбеговић се прво љутио због тога што заједно с Вама није позван Шефик Џаферовић, а онда га ни он није повео са собом!

– Бакир Изетбеговић се увијек љути када ствари не иду онако како их је зацртао бошњачки политички или вјерски врх. Бојим се да се сада може љутити колико год хоће, став Загреба је јасан. Није Бакиру криво што нису звали Џаферовића. Нјему је криво што нису звали Комшића, који је биран гласовима Бошњака, а хрватски је члан Предсједништва. Да је званични Загреб позвао Комшића, Изетбеговић би славодобитно поручио Хрватима да није важно како они гласају све док Бошњаци имају резревног члана и тога члана признаје и Загреб. Пошто су им предсједник и премијер Хрватске помрсили рачуне, љути се.

У Сарајеву сматрају да је Ваш одлазак у Загреб био покушај остварења плана о подјели БиХ, који су наводно имали Туђман и Милошевић. Да ли сте им дали повод за такво тумачење?

– Мислим да смо превише времена потрошили коментаришући шта каже Сарајево. Политичком Сарајеву одговора само оно што они мисле да треба. Ја се не бавим политиком да бих угодио њима, нити се бавим политиком да бих угађао икоме око себе. Добио сам мандат да штитим интерсе Републике Српске у оквиру БиХ и то је мој посао. Ако желите да видите нешто лоше, видјећете га и у најбољој ситуацији, али то онда не говори о ситуацији колико о вашем погледу. Рат је завршен прије 25 година, ја желим да гледам у будућност. Онима који стално евоцирају сјећања на рат сваки разговор Срба и Хрвата личиће на разговор Туђмана и Милошевића. Ако промијене поглед и схвате да је 2020. година на измаку, да је рат давно завршен, онда ни у дијалогу представника друга два народа неће видјети ништа проблематично. Изетбеговић је био у Загребу и разговарао с Пленковићем. Нисам ни помислио да су се састали да би радили нешто протв Срба. Увијек је добро да се разговара.

Да ли је Хрватска данас у позицији да тражи помоћ Републике Српске за поправљање политичког статуса Хрвата у БиХ, будући да у Федерацији Бошњаци не желе да отворе то питање?

– Хрватска је природно заинтересована за положај Хрвата у цијелој БиХ. Међутим, проблем с њиховом обесправљеношћу је у Федерацији БиХ и мислим да ће Бошњаци морати да то питање ставе на сто или ће се ствари искомпликовати до те мјере да ће са чежњом говорити о времену када смо их позивали на разговор. Ми немамо ниједан разлог да не подржимо захтјев Хрвата за једнакоправношћу у БиХ, јер бранећи њима то право ми афирмишемо и своја права предвиђена Дејтонским споразумом.

На Предсједништву БиХ су отворена питања признања Косова и премијештања Амбасаде БиХ у Израелу у Јерусалим? Будући да се унапријед знало да ни једно, ни друго неће проћи, због чега сте ове теме стављали на дневни ред?

– Питање премијештања амбасаде БиХ у Јерусалим цијенио сам малом цијеном за велику добит коју би БиХ могла да добије од САД, којима је израелско питање константа спољне политике. Друга два члана Предсједништва воле да се хвале да су пријатељи САД, све док их не доведете пред конкретан чин да то и покажу. И тако се открије да у ствари говоре једно, а раде друго. Комшићев захтјев да се расправља о признању независности Косова видим као инат политику на којој сам му захвалан. Није било другог начина да БиХ и званично заузме став о Косову, а да неко не покрене питање признања у Предсједништву БиХ. Глупо би било да сам то урадио ја, па гласао против. Овако је Комшић урадио феноменалну ствар за нас. Имаћемо одлуку да БиХ не признаје Косово и званично и коначно.

Како коментаришете изјаву Комшића да је концепт конститутивности у БиХ превазиђен, да не постоји у Европи и да нико нема екслузивно право да представља цијели народ?

– Није то једино мјесто гдје Комшић показује да не познаје системе у државама ЕУ, почев од државе гдје су лоциране готово све европске институције, Белгије. То што он мисли да је нешто превазиђено уопште не значи да је тако, јер реторички могу да поставим питање шта ће бити ако Комшић помисли и нешто теже од тога!? БиХ је састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Укидање било кога од та два принципа води укидању БиХ. То је јасно свима и у БиХ и ван ње.

Да ли сте за евентуално “распакивање” Дејтонског споразума? Колико би таква могућност била опасна за позицију Српске?

– Ја сам за досљедну примјену изворног текста Дејтонског споразума, и то понављам годинама. Нисам ни за какву интервенцију која би Републици Српској одузела било шта од онога што је добила споразумом. У том правцу могу разговарати са онима који сматрају да би Република Српска могла да добије више од овога шта има.

Како оцјењујете посјету Предсједништва БиХ Бриселу? Колико обећани кандидатски статус идуће године зависи од испуњавања услова од стране БиХ, а колико од политичке воље Брисела?

– Посјета Бриселу је била добра и из угла спремности сва три члана Предсједништва БиХ да се активности на европском путу БиХ интензивирају, као и на спремности челника ЕУ да помогну тај процес. ЕУ је политички субјект и ма колико се говорило о условима неопходним за придруживање, јасно је да је таква одлука у суштини увијек политичка. Одлука ЕУ да Бугарска и Румунија постану чланице Уније, по признању челника Уније тог времена, донесена је из политичких или геополитичких разлога више него што су те двије државе заиста испуњавале услове. Биће важно, наравн,о шта ћемо ми урадити на том путу, али од политичке воље Брисела ће зависити хоћемо ли добити кандидатски статус.

Нисте се оглашавали поводом рата у Нагорно-Карабаху, док су Џаферовић и Изетбеговић стали на страну Азербејџана. Чак је било и позивања на резолуцију парламента БиХ из 2014, у којој се подржава територијални интегритет Азербејџана. На чијој страни је Република Српска?

– Република Српска се труди да и са Јерменијом и Азербејџаном има пријатељске односе. Када вам се пријатељи свађају онда ви треба да чините све да ту свађу зауставите, апелујући и на једне и друге да се уздрже. Ми нисмо навијачи, и сматрам непристојним такву врсту политике у оружаном конфликту. Ми смо забринути и спремни да помогнемо да се конфликт заустави што прије. Надамо се да ће разум превагнути и да ће сукоби ускоро престати.

У неким локалним заједницама у Српској коалициони партнери СНСД са републичког нивоа на изборима имају противкандидате вашим кандидатима. Да ли ће због тога сносити посљедице у коалицији?

– Не знам у овом тренутку на који случај конкретно мислите, али оно што могу рећи јесте да ћемо се понашати у складу с потписаним споразумом. Ако то подразумијева и раскид с појединим партијама, онда ће бити тако.

Filter 2019