Tue. Jan 19, 2021
ћирилица /латиница

Математичар из Републике Српске ријешио проблем стар 40 година

Извор: Независне

Небојша Ђурић, виши асистент математике на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету у Бањалуци, ријешио је математички проблем стар више од 40 година, који су годинама покушавали ријешити много познатији математичари широм свијета.

“Након што сам радио на проблему више од двије године, сазнање да је потврђена моја теорија ми је донијело толико среће и адреналина да нисам могао да спавам два дана”, прича за “Независне” овај тридесетједногодишњи млади математичар који је родом из мјеста Блатница, код Теслића.

Прича да упркос пуно обавеза које има и на факултету, али и приватно, пандемија вируса корона му је омогућила да се потпуно посвети овом проблему.

“Свој задатак сам прије неколико мјесеци послао Вјачеславу Јурку, руском математичару који има најбоље референце из математике на свијету, и он је рекао да се не може ријешити овај проблем. Тек тада сам добио додатну мотивацију да наставим с радом и ово успјешно завршим”, каже Ђурић.

Најбољи математичари свијета су покушали дати одговор на отворено питање “Да ли постоји јединствено рјешење инверзног проблема Штурм-Лиувиловог типа са кашњењем на интервалу од π/3 до 2π/5 у општем случају”. Многи од њих су своја научна истраживања базирали на претпоставци да јединствено рјешење постоји, док је Ђурић контрапримјером дао негативан одговор.

“Ова теорија ми је иначе у докторској дисертацији, али нисам могао очекивати да ћу успјети ријешити овај комплексни проблем. Трећа сам година докторских студија и надам се да сам потврђивањем ове теорије при крају”, истиче Ђурић.

Рад је објавио у часопису “Апплиед Матхематицс Леттерс” заједно са руским математичарем Сергејом Бутерином, који је подржао идеју контрапримјера.

Инверзни проблеми диференцијалних оператора имају значајну примјену у астрофизици, аеродинамици и биофизици.

“Ово ми је тек други рад на ЦСИ листи из ове области. Тренутно још немам довољно искуства да напишем рад свјетског нивоа и због тога сам ово послао Сергеју Бутерину, који је велико име у свјетској математици, који ме подржао, али све сам урадио сам”, појашњава Ђурић.

Према његовим ријечима, овај резултат је веома важан, не само за њега лично и Универзитет у Бањалуци, већ и за будуће генерације математичара који стасавају у Републици Српској.

“Надамо се да ћемо оформити један јако добар тим математичара у РС који ће да игра на свјетском нивоу, јер се овим отворило пуно простора за рјешавање проблема и постизање нових резултата”, навео је Ђурић.

Истиче да је љубав према математици добио највише захваљујући томе што од малих ногу игра шах, у коме је освајао многобројне награде, јер су шах и математика повезани.

“Док је трајала процедура у вези с прихватањем овог мог рада, наставио сам да радим на сљедећем проблему, који ће, надам се, такође бити врхунски резултат у области математике на свјетском нивоу. Сматрам да је ово тек почетак моје научне каријере коју сам одувијек прижељкивао”, каже Ђурић.

Захвалио је првенствено Горану Трбићу, декану ПМФ-а, који га је ослободио плаћања докторских студија, који су веома скупи, како би могао наставити своју љубав према математици.

“Ово је само подстрек за даљи рад. Мора се признати да Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС и Универзитет у Бањалуци показују искрену жељу да помогну науци кроз награђивање научних радова. У четвртак сам добио награду УНИБЛ за рад који сам објавио прошле године на ЦСИ листи”, истакао је Ђурић.

Шта је SCI листа?
“Science Citation Index” (SCI) је листа часописа који имају импакт фактор (фактор утицајности) и заправо је збир више појединачних СЦИ листа по научним дисциплинама, које сваке године припрема и објављује компанија “Томсон Ројтерс”.

Filter 2019