Званичници, градоначелници и здравствени радници о сложеној ситуацији у Српској
Ученици се у понедјељак враћају у школе, одлучено је након састанка на којем је разговарано о епидемиолошкој ситуацији у Српској.
У Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци одржан је састанак званичника Српске са представницима здравственог сектора, надлежних институција и локалних заједница на којем је разговарано о сложеној и погоршаној епидемиолошкој ситуацији у Српској, као и увођењу нових мјера заштите становништва и привреде од пандемије вируса корона.
Домаћин састанка је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, а присуствовали су и предсједник Владе Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милиорад Додик, министри у Влади Српске, директор Полиције Републике Српске Синиша Кострешевић, директор Института за јавно здравство Бранислав Зељковић, директор Инспектората Драгутин Шкребић и директор Цивилне заштите Милан Новитовић.
На састанку су били и градоначелници Бањалуке, Бијељине, Добоја, Требиња, Приједора, Зворника, Источног Сарајева и Градишке, предсједник Савеза општина и градова Љубиша Ћосић, директори и представници УКЦ-а Републике Српске и болница у Републици, Фонда здравственог осигурања, медицинских факултета и други.
Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да су обавезе институција Српске у вријеме пандемије вируса корона да раде свој посао, да воде рачуна о здрављу људи и јавном здрављу, те да спречавају ерозију економије на начин који би био погубан за друштво у цјелини.
“Борећи се са тим проблемима често морамо да донесемо неку мјеру која није прихватљива или разумљива одмах у јавности, али знам да огроман дио нашег становништва разумије ово што раде институције, јер све се ради из пријеке потребе. Ми нисмо једини на планете који се боре са овим проблемом и сви се боримо на исти начин”, истакла је Цвијановићева у уводном обраћању.
Подсјетила је да је било разних коментара у вези са затварањем школа и појаснила да је то била одлука која се нерадо донијела.
“Ова мјера је донесена упркос томе што смо имали стално обавјештања да школе нису ризична мјеста са апсекта преноса вируса, али водећи рачуна о алармантним подацима које виђамо задње двије седмице, а то су бројеви који звоне на узбуну, и знајући да су наша дјеца дио породице које су широко дио заједнице морали смо да прибјегнемо и тој мјери”, појаснила је предсједник Републике изразившу наду да је ова мјера заиста привременог карактера.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да од понедјељка треба вратити наставу у школе како је и било предвиђено, истичући да је одлука донесена за ову седмицу, због потребе да се релаксира ситуација, да се смањи изложеност дјеце и заштити наставно особље.
“Остајемо при томе да је то била озбиљна и одговорна мјера и свима који на овоме желе да изазову пажњу јавности морамо да кажемо да гријеше. Али, школама и локалним заједницама треба дати обавезу да одлучују у појединим случајевима на бази епидемиолошких и других процјена”, рекао је Додик.
Према његовим ријечима, настава за ову седмицу неће бити изгубљена и мораће да се надокнади. Додик је додао да није било могуће одједном прећи на онлајн наставу, те поручио да се мора направити систем да се у случају обустављања наставе одмах може обезбиједити настава на даљину.
“Смањење рада угоститељским објектима је нужна и неопходна мјера и зато с њом треба да се настави, али она мора да буде пооштрена, а полемике на ову тему морају да престану”, нагласио је Додик.
Додик је додао да Република Српска неће уводити ванредно стање, али да тражи од људи да се поштују донесене мјере.
“Република Српска треба да утврди став да не треба затворити границе и то пренесе на ниво БиХ. Са предсједником Србије сам договорио да се неће ни у каквим околностима затворити границе између Српске и Србије”, нагласио је Додик.
Он је рекао да циљ мора бити очување привредних активности и радних мјеста, те да без обзира што су фондови исцрпљени, треба видјети како да се креирају нови видови помоћи угроженим секторима.
“Морамо рећи да остајемо на политици очувања достигнутих права кад је ријеч о платама и пензијама. Морам да похвалим да је Влада доносила адекватне мјере и драго ми је да сам и ја у томе учествовао у погледу дискусије и приједлога”, напоменуо је Додик.
Он је апеловао на грађане да поштују мјере, да носе маску и држе дистанцу и да се не окупљају.
“Морамо поставити јасне приоритете и циљеве. Ми у Републици Српској смо до сада били успјешни јер смо имали одговорно становништво и ефикасан рад надлежних институција у првођењу мјера и томе морамо да се вратимо. Ту нема изузетка и никоме не треба да се правдамо. Нема подлијегања било кавим интересним групама, а поготово политичким мотивисаним наступима”, истакао је Додик.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да здравствени систем Српске још није претрпан, иако се већ осам мјесеци носи са изазовом пандемије вируса корона, те најавио да ће Републички штаб за ванредне ситуације након данашњег састанка, а на основу анализираног, донијети нове мјере с циљем заштите здравља грађана и економије.
Он је посебну захвалност исказао здравственим радницима који су непрекидно већ осам мјесеци у овој борби, те навео да је у протеклом периоду улагано у здравствени сектор.
“На почетку смо имали двије лабораторије у Институту за јавно здравство и Универзитетском клиничком центру Срспке, а данас и у Добоју, Бијељини и Фочи и зато у посљедњих пар дана имамо око 1.400 тестова дневно”, навео је Вишковић.
Он је рекао да је Српска ограничена људским и техничким капацитетима, али и напоменуо да је међу првима у региону набавила брзе тестове који су се показали више него добри и спасили су здравствени систем да вирус масовно не буде проширен међу здравственим радницима.
Вишковић је навео да је Републички штаб за ванредне ситуације до сада одржао 60 сједница и донио скоро 300 одлука, закључака, препорука и смјерница.
“Мјере које смо предузимали у претходном периоду нисмо ми измислили, него је ријеч о препорукама Свјетске здравствене организације и ономе што земље региона и свијета предузимају, а ми смо се придржавали тих препорука. Можда смо међу ријеткима у окружењу који нису превише тактизирали и експериментисали са мјерама, већ их спроводимо у континуитету осам мјесеци”, истако је Вишковић.
Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да ће се трендови погоршања епидемиолошке ситуације наставити у блиском периоду, али да је потребно одговорним понашањем, односном стриктним поштовањем мјера, што прије онемогућити пренос вируса корона у заједници.
“Молим становништво да буде у том погледу одговорно и надам се да ћемо у наредном периоду ограничити епидемију која има свој почетак, врхунац и силазну путању”, рекао је Шеранић.
Он је констатовао да се у посљедње три седмице у Српској биљежи рапидан скок броја заражених те да се, како вријеме пролази, смањује број опорављених у односу на број обољелих.
Шеранић је рекао да се, нажалост, повећава и број пацијената у болницама, као и број преминулих.
Он каже да се у протеклих шест седмица број хоспитализованих попео на 546, а био је раније око 180.
“Тренутно је на респираторима 26 пацијената у Српској. На плану оних који су били излијечени, а користили респираторе имамо реалативно добре резултате”, рекао је Шеранић.
Он је додао да је број животно угрожених порастао за 7,5 одсто, са тешком клиничком сликом за 19 одсто, а са средње тешко клиничком сликом за 58 одсто.
Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић рекао је да дјеца до 10 година немају потенцијал да се заразе или преносе инфекцију вируса корона, те да је добра мјера да се ђаци од понедјељка врате у школске клупе.
Шкрбић је рекао да се потенцијал заражавања повећава “како године одмичу”, али да је много мањи него код одраслих људи.
“Оно што може бити проблем је ширење инфекције међу наставницима и ту морамо видјети како школе могу да помогну једне другима, а не да их затварамо”, рекао је Шкрбић.
Он је истакао да дјеца до шест година не треба да носе заштитну маску, те да малишани од шест до 12 година треба само понекад да је носе, док би средњошколци требало да носе маску.
Говорећи о високошколским установама, Шкрбић је рекао да су декани донијели закључак да нема прекидања наставног процеса, јер би се то могло злоупотријебити, те да би већа штета била по студенте да не иду на наставу.