Најљубљеније лице свих времена

Kасних 1880-тих, тијело шеснаестогодишње девојчице је извучено из Сене. Дјевојка је без сумње извршила самоубиство, на њеном тијелу није било трагова насиља, али њена љепота и енигматични осмијех који је постхумно носила на лицу навели су париског патолога да нареди израду посмртне маске.

У романтичном крају XIX вијека, дјевојчино лице постало је идеал женске љепоте у Европи. Протагониста Рилкеовог романа из 1910. године, “Свеске Малте Лауридс Бриге”, пише: “Моделар, поред чије радње пролазим сваког дана, окачио је двије гипсане маске поред својих врата. Једна је лице младе жене која се удавила, чији обрис су узели у мртвачници, јер се смијало тако варљиво, као да је знало.”

Лице младе непознате дављенице употребљено је 1958. године као модел за Rescue Annie, прву лутку за вјежбање прве помоћи, на којој је хиљаде студената вјежбало вјештачко дисање. Иако је идентитет девојке заувијек остао мистерија (“Дјевојка из Сене“), њено лице је постало најљубљеније лице свих времена. Помало бизарно.