Република Српска и Србија данас почињу са обиљежавањем Дана српског јединства: Херојство солунаца вјечни завјет

Извор: Глас Српске

 Пробој Солунског фронта је један од најважнијих датума у историји српског народа, који ће ове године бити обиљежен на посебан начин због одлуке Српске и Србије да 15. септембар заједно славе као Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Руководства Српске и Србије договорила су крајем августа у Београду да 15. септембар, дана када је пробијен Солунски фронт, обиљежавају као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а тај договор је касније закључком потврдила и Влада Српске. 

У Бањалуци ће, на платоу испред Храма Христа Спаситеља, како је потврђено “Гласу Српске”, бити одржана свечана академија под називом “Похвала српском народу”, у знак сјећања на хероје. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истакао је за “Глас Српске” да је огроман значај договора руководства Српске и Србије.

–  С обзиром на то да смо исти народ, да његујемо исте вриједности када је у питању очување националног идентитета, важно је да Срби с обје стране Дрине имају овакав дан. Дан када је пробијен Солунски фронт један је од најзначајнијих датума у српској историји и након вишевјековног ропства ослобођени су наши крајеви, а у бици, као добровољци, у редовима српске војске борили су се Срби из Крајине, Посавине, Херцеговине и других дијелова Српске – истакао је Којић.

Додао је да му је жао што тренутна епидемиолошка ситуација не дозвољава окупљање већег броја људи, али и да вјерује да ће бити прилике да се покаже јединство и приврженост очувању националног идентитета.

– На то нас обавезује масовно страдање народа у протеклим ратовима – закључио је Којић.

У оквиру обиљежавања у Српској, припремљен је и краћи документарни филму о животу деведесетдвогодишњег Ђорђа Михаиловића, који је живот посветио чувању српског војничког гробља из Првог свјетског рата на Зејтинлику у Грчкој. Шеф Представништва РС у Грчкој Јелена Јовановић истакла је да је Ђорђе, трећи чувар српског војничког гробља “Зејтинлик” у Солуну, посљедњи чувар из лозе Михаиловића и једина жива веза из времена страдања српске војске у великом рату.

– Зејтинлик, српско војничко гробље, једно је од најсветијих места за наш народ. Ту је сахрањено више од 8.000 српских војника који су страдали у Првом светском рату, борећи се за нашу слободу. Над њима већ пола века бдије чувар Ђорђе Михаиловић, који свакодневно дочекује, испраћа и упозорава све Србе, који посете то место, да не забораве јунаке – казала је Јовановићева.

Додала је да је документарни филм већ завршен, али ће због епидемиолошке ситуације највјероватније бити премијерно приказан 2021. године.

– Овај документарни филм је најмање што можемо да урадимо за Ђорђа, који свако јутро од 1960. године носећи војну униформу отвара гвоздену капију, чисти гробље, пали свеће и дочекује и испраћа потомке свих ратника који су се послије страшне голготе и пробоја Солунског фронта зауставили у вечном миру – испричала је Јовановићева и додала да су филм подржали и  Кабинет предсједника Српске и Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу РС.

Из Организације старјешина ВРС поручили су да је српска историја препуна храбре, одважне, а надасве праведне борбе за слободу и српско јединство које се деценијама маргинализује. Српска побједа на Солунском фронту била је кључна битка која је довела до окончања Првог свјетског рата.

Чувари Зејтинлика

Српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну подигнуто је на мјесту на којем се 1916. године налазила пољска болница српске војске. Зејтинлик је добио име по турској ријечи зејтин, јер се на том простору у доба Османске империје налазила пијаца за продају уља (зејтина). По завршетку рата одлучено је да се сви погинули сахране на заједничком гробљу, а као мјесто за то одабран је Зејтинлик. Припреме за изградњу гробља почеле су 1926. године, а на чело подухвата постављен је Саво Михаиловић, Ђорђев дјед. Саво је сакупио своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до смрти 1928. године. И он је сахрањен на Зејтинлику, а наслиједио га је Ђорђев отац Ђуро.