Sat. Sep 26, 2020
ћирилица /латиница

Сјећањем на Ћопића чувамо сами себе

Извор: Глас Српске

Каква год неизвјесна и тјескобна времена била, ова година је једна од оних у којима се на различите начине, преко годишњица и сјећања на прошле дане, враћамо у доба када су живјели наши великани писане ријечи.

У овој години обиљежавамо 45 година од смрти Иве Андрића, 90 година од рођења Борислава Пекића, 85 година од рођења Данила Киша, 110 од рођења Меше Селимовића, 110 година од рођења Скендера Куленовића и 105 година од рођења Бранка Ћопића.

Свако вријеме помало заборави књижевнике, а њихова дјела некад остану, наизглед, помало скрајнута, највише за њиховог живота, али док је оних који ће Ћопићеве ријечи читати поново, да их понављају, биљеже и говоре, дотле он неће пасти у заборав, како ми сами падамо у заборав.

“А ипак, родише се у та необична времена изузетни и прекрасни људи, просто никоше преко ноћи као трава у прољеће. Догаламише из некакве сеоске путине, измилише из богзна каквих кућерака и ријетких гајева, дођоше у неугледну руху, све старе капе, окрпљене чакшире и штокакве цокулетине, а било их је и босих. Ко их посла, ко их сазва, како се одбранише?”

Писао је ово у “Осмој офанзиви” велики Бранко Ћопић уз којег су, почевши од дјела “Орлови рано лете”, “Магареће године”, “Битка у златној долини”, до дјела “Пролом”, “Не тугуј бронзана стражо”, “Славно војевање” и других, сви који су читали његове ријечи проживљавали дјетињства, радости и туге, живјели с његовим јунацима, њиховим тешким судбинама, осјећали његову мучнину и борбу са свијетом.

У овим временима треба још више да се привучемо његовим ријечима, измилимо из својих оклопа и стопимо се са њиховом снагом. Читањем његове истине, више од свега, можемо да сачувамо сјећање на њега и на друге, а да се у исто вријеме присјетимо самих себе.

Не би ли на један начин утицало на више људи у овом времену да се врате појединим писцима, Министарство просвјете и културе овогодишњом, четвртом по реду кампањом “Читајмо заједно” посветило је пажњу Ћопићу, Кочићу, Андрићу, Селимовићу, али и Десанки Максимовић и Јовану Дучићу.

Циљ кампање је да промовише читање популаришући књижевност и њене творце, а у односу на претходне године министарство је ове године увело и нешто другачији приступ.

-Кампању је мултимедијално оснажило што доноси новину у смислу кориштења новог медија – видеа, чијим пласирањем ћемо се присјетити наших важних писаца, њихових капиталних дјела, подсјетити и указати на љепоту и важност читања уопште. Овога пута, дакле, само у спрези са снажном ауторском визуелном перцепцијом и савременим начинима комуницирања желимо поруку пренијети до најшире публике – наводе из Министарства просвјете и културе РС.

Шест видео-материјала, које је режирао Марко Шипка, намјенски треба да, сваки на свој начин, дотакне рад ових аутора и да привуче пажњу и заинтересује читаоце овог доба.

Један допринос очувању сјећања на самог Бранка Ћопића јесте и обнова куће у којој је рођен, односно представљање реплике родне куће Бранка Ћопића у Хашанима.

-Завршетком реплике родне куће Ћопића ми смо заокружили прву културну руту која ће повезивати Хашане, Козару и Стричиће и на тај начин ћемо повезати Ћопића, Кочића и Куленовића и понудити још један не само културни већ и туристички садржај за све оне који долазе у Републику Српску – рекла је раније министарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић и додала да Српска води рачуна да од заборава сачува важне људе, те да након радова у Хашанима, у општини Крупа на Уни, слиједи наставак изградње садржаја из пројекта “Башта сљезове боје”. “Башта сљезове боје” је пројекат ревитализације Ћопићевог родног мјеста и изградње Спомен-подручја “Башта сљезове боје”.

Реплика куће у Хашанима отворена је крајем јула, а пројекат обнове дио је стратешких праваца културног развоја.

-Активно укључивање јавности у процес очувања баштине има велику улогу у подизању свијести грађана о значају културног насљеђа, а кроз одговарајуће образовање и информисање о културној баштини и њеном значају за афирмацију културног идентитета. Културно насљеђе смо дужни сачувати, заштитити и оставити будућим генерацијама, као што су нама оставили наши преци – стоји у документу Стратегија развоја културе Републике Српске 2017-2022.

У наставку реализације пројекта планирано је да се поред куће Бранка Ћопића изгради и учионица на отвореном, те обезбиједе мокри чворови и чесма. Такође, планирано је да се у току 2020. године обезбиједи инфраструктура и покривеност интернет сигналом – додају из Министарства просвјете и културе РС.

Иницијатива је покренута много раније, након разговора са Добрицом Ћосићем који је сматрао да је неопростив начин одношења према Ћопићу и да је важно покретање пројекта који би био реализован под Грмечом, у Ћопићевим родним Хашанима.

-Имајући у виду да се ради о писцу који заузима посебно мјесто у васпитно-образовном процесу, који је дио наставног плана и програма, али превасходно који је дио дјетињства и одрастања сваког дјетета у Републици, сматрамо да је обнова куће Бранка Ћопића и ревитализација ове општине у интересу читаве друштвене заједнице – додају.

Пројектом ће бити обухваћено и креирање веб странице, дигитализовање Ћопићевог стваралаштва у дигиталном формату, те промоција Ћопићевог стваралаштва на различите начине. Акценат је на креативним идејама и програмима којима би се младима и дјеци на интересантан начин могла приказати Ћопићева дјела.

-Обилазак дједа Тришиног млина и Ћопићеве куће свакако би требало да буде дио наставног плана и програма намијењеног нашим школарцима, да се у том амбијенту одржи књижевни час, час лектире или да се организује школа креативног писања – сматрају из Министарства просвјете и културе РС те додају да је и једна од идеја да установе награду “Бранко Ћопић”.

Filter 2019