Mon. Sep 28, 2020
ћирилица /латиница

Научници тврде да губитак антитијела није толико драматичан колико се чини: “Организам се штити на различите начине…”

Извор: Недељник

Kоронавирус код већине људи испровоцира снажну реакцију имунолошког система, тако да се створи велика количина антитијела. Ипак, посљедње студије, о којима се причало у недељама за нама, говоре о томе да с временом количина антитијела у организму опада. То је забринуло људе широм свијета који су се запитали да ли ће вакцина моћи да има жељени ефекат.

Многи научници сматрају да је та забринутост претјерана и не потпуно утемељена, пише Scientific American.

Студија објављена у часопису Nature 18. јуна, а која је рађена на малој групи пацијената, показала је да количина антитијела опада, а да код 40 одсто асимптоматских случајева антитијела нису ни детектована.

Неколико стручњака је за Scientific American истакло да ти падови нису толико застрашујући како се иницијално чинило и да су неки падови у броју антитијела нормални и очекивани јер су су антитијела смо један дио приче о имунитету.

Scientific American напомиње да ће само лонгитудинална истраживања на људима који су се заразили коронавирусом САРС-КОВ-2 показати дају ли антитијела дуготрајну заштиту.

Kод човјека разликујемо двије врсте имунитета – прирођен и стечени.

Прирођен имунинтет на исти начин реагује према сваком штетном агенсу. Стечени имунитет развија се у контакту с узрочницима болести и потребно је одређено вријеме да се развије. У склопу стеченог имунитета дјелују антитијела, Т и Б лимфоцити.

Они препознају, а затим се и боре против штетног агенса, а могу и створити одређену врсту памћења, на основу ког организам приликом новог контакта са њим лакше успјева да га савлада.

Нека антитијела, позната као неутрализирајућа антитијела, могу се везати за одређени дио патогена и деактивирати га.

Стручњаци сматрају да присуство тих антитијела код оних који су имали и пребољели Ковид-19 може значити да су имуни на болест.

“Након што се особа одупре инфекцији, очекује се да ће јој се антитијела вратити на основни ниво. Ако би се та особа поновно заразила, Б лимфоцити би могли наредити производњу већег броја антитијела. А можда би и основни ниво могао бити довољан за борбу против инфекције. Оно што, међутим, не желимо видјети је да антитијела након две недјеље падну на нулу”, тврде стручњаци.

Научници су се фокусирали на антитијела јер их је релативно лако измерити преко тестова крви. Ипак, неки научници су уочили да би и Т лимфоцити могли снажно одговорити на инфекцију, а један од стручњака из ове области каже да би неки на корона вирус могли одговорити прирођеним имунитетом, односно без да га имунолошки систем запамти.

Док то не буде потврђено и научно доказано, забринутим људима широм свијета остаје да верују у резултате испитивања на животињама – мајмуни који су заражени, стекли су антитијела и нису се поново заразили у контакту са вирусом.

Filter 2019