Fri. Jul 10, 2020
ћирилица /латиница

Мастиловић: Очувати српски национални идентитет

Извор: Срна

Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ “Просвјета” обиљежило је данас 118 година од оснивања, као и 30 година од обнављања рада друштва, чије је циљ очување српске културе и идентитета у БиХ.

Предсједник Главног одбора “Просвјете” Пале Драга Мастиловић рекао је да изворна мисија друштва није промијењена и да је потреба за заштитом српског националног идентитета, језика, културе и историје данас већа него икада.

– Зато се трудимо да своју дјелатност проширимо не само на просторе Републике Српске, него ФБиХ, Србије, Црне Горе и дијаспоре – појаснио је Мастиловић на конференцији за новинаре.

Он је подсјетио да је “Просвјета” настала као организација чији задатак је био помагање талентованих српских ђака, те да су управо захваљујући тој помоћи многи српски интелектуалци, политичари, умјетници, културни радници и научници успјели су да се образују и да свом народу дају најбољи дио себе.

Према његовим ријечима, рад друштва забрањивали су страни окупатори у оба свјетска рата, а да је 1949. године укинута због идеолошких разлога, али да су послије обнове урадили много на плану унапређења српског националног и културног бића.

Мастиловић је истакао да се обиљежавање данашњег јубилеја одвија у нешто измијењеним околностима, због пандемије вируса корона, али да је за септембар планирано организовање свечане академије, са богатим културним и научним садржајима.

Један од 17 интелектуалаца који су 1990. године обновили рад СПКД “Просвјета” и данашњи потпредсједник Љубо Грковић, истакао је да је обнављање рада “Просвјете” на Видовдан од непроцјењивог значаја за цијели српски народ јер су успјели да утичу на развој српске културе, науке и образовања.

На конференцији за новинаре је истакнуто да ће “Просвјета” наставити са својом мисијом, наглашен је њен значај за дијаспору и најављено оснивање одбора у Минхену.

СПКД “Просвјета” основана је 1902. године у Сарајеву, са циљем очувања српске културе и идентитета у БиХ. Од самог оснивања, па до забране рада 1949. године, око друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена: Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Перо Слијепчевић, Григорије Петров, Јован Цвијић и други.

Институт за интелектуално власништво БиХ донио је 2013. године одлуку којом је прогласио СПКД “Просвјета” са сједиштем у Палама за јединог правног сљедбеника назива и знака овог друштва са правом коришћења у БиХ.

Filter 2019