Носе хавајске кошуље и појављују се на америчким протестима наоружани до зуба

Извор: advance.hr

Откако су кренули протести у САД, спомињу се разне љевичарске организације, али и једна десничарска. У питању је Бугалу покрет (енгл. Boogaloo movement). Ко су они? Kога представљају? Kолико су релевантни? Kоја је њихова улога у америчким немирима?

Извори наводе како је ријеч о припадницима крајње деснице. Kолико је ријеч о стварној организацији, а колико о неформално повезаним појединцима и мањим скупинама, то је упитно (баш као и у случају АНТИФА коју Трумп жели прогласити “терористичком организацијом” иако је ријеч о групи без конкретне структуре). Припадници Бугалу покрета генерално се идентификују као либертаријанска “грађанска милиција“, а неки од њих наводе како се активно припремају за “Други амерички грађански рат” – тај наводно надолазећи рат називају “boogaloo“.

Ријеч не долази од рок плеса истог назива из 60-их. Некако, у беспућима Интернета, шала на назив филма из 1984. “Breakin’ 2: Electric Boogaloo” покренула је кориштење ријечи ” boogaloo” као сленга и крипто-означавања неких других ствари, а кроз неко вријеме на десничарским онлајн групама ” boogaloo” се почео користити за идући грађански рат у САД-у. Термин се интензивније користи од прошле године, а циљ је кориштењем истог заобићи све строжу цензуру на друштвеним мрежама (самим тиме не би изненадило да умјесто термина ” boogaloo” почну користити нешто друго).

Особе које се идентификују са овим покретом често се називају и “Boogaloo boys” (често се користи и писана варијација “bois“). Постоји тенденција, као и у случају АНТИФА-е, да се исти отпишу као маргиналци и фрустрирани “гејмери“, али обзиром на напетости које владају у Америци, ово није тренутак за то.

Бугаловци су готово ексклузивно поборници ношења и посједовања оружја. Већином су милитантно настројени против државе. Осим тога идеолошки варирају од групе до групе. Унутар овог “кишобран термина” можемо пронаћи све и свашта – од особа које се отворено изјашњавају као нео-нацисти и позивају на стварање “бјелачке државе”, па до особа које се противе расизму, али дијеле анимозитет према држави.

Kада је ријеч о друштвеним мрежама већином се окупљају на Фејсбуку. “Уживо” су се почели појављивати овог прољећа, прво за вријеме протеста против рестриктивних мјера око корона вируса, а касније и за вријеме демонстрација. Имају поприлично специфичан изглед – често носе хавајске кошуље, војну маскирну одјећу, а најлакше ће их се препознати по томе што на улице излазе наоружани до зуба. У Европи би овакве сцене изазвале поприличан шок, али говоримо о САД-у, земљи гдје је борба за право ношења оружја (и показивање истог у јавности) једна од кључних (и крајње поларизирајућих) политичких тема.

Упркос расистичком имиџу који преовладава код ове групе, појавили су се за вријеме демонстрација због убиства црнца. Фундамент идеологије која их повезује је ипак либертаријанизам, а то је у суштини анти-државна идеологија, став да се држава мора макнути из приватног живота и посла појединца. За америчке умјереније и радикалније либертаријанце то је идеја која се (наводно) наслања на неке темељне тековине америчког оснивања. То је фактички- капитализам на стероидима, систем у којем нема државе која би контролисала бизнис. Све би било приватизовано и то би довело до неке “слободнотржишне утопије“.

Kао такви либертаријанци ће често одбацити цијели политички компас, али и питања као што је расизам. За многе од њих постоји само једна борба: борба против државе која ограничава појединца и његове амбиције.

Немири у САД-у су се привремено смирили, али актери – љевице, деснице и центра – и даље су ту, можда не на улицама, али њима зато врве друштвене мреже, форуми… Сада су осјетили “мирис хаоса” и некима се то јако свиђа, у хаосу и само у хаосу виде прилику за остварење свих својих радикалних циљева и маштарија, па и могући “boogaloo“.