Wed. Jul 15, 2020
ћирилица /latinica

Da li smo sigurni na internetu?

Autor: Srđan Jovović

Da bismo shvatili kako se zaštiti na internetu, prvo treba da shvatimo pravi pojam “INTERNET”.


Zamislite sve kao univerzum, klasteri i klasteri informacija raznolikog formata i sadržaja. Neke informacije ostavljamo svjesno (slike, video, postovi, blogovi, oglasi, lokacija…) dok neke informacije ostavljamo nesvjesno (IP adresa, br. telefona, imenik, šifre…).


Dobro došli na internet, mjesto gdje protok informacija može da se poredi sa protokom misli u jednom mozgu pod veoma jakim adrenalinskim šokom.

Internet činimo mi. Ja koji pišem ovaj tekst, veb sajt koji ga drži na sebi, ti koji ga čitaš i vjerovatno podijeliš na svojoj društvenoj mreži sa prijateljima, zatim i oni koji ga čitaju i dijele i sve tako u krug.

Iz već navedenog, lako možemo da zaključimo da je sve u informaciji. Ali svima nam je jasno da neke povjerljive informacije nećemo ostaviti ni u ludilu (pin kod kreditne kartice, JMBG itd).


To i jeste tako ako gledamo informaciju koja je već stavljena u kontekst. Uzmimo primjer IP adresa “31.223.XXX.XX” prosječnom korisniku internet usluge neće značiti ništa ali ako je počnemo stavljati u kontekst, onda možemo dosta toga da izvučemo korak po korak.


Prvi korak je taj da se može izvući geo lokacija, država iz koje navedena IP izlazi, zatim grad, operater, uređaj. Već od samo 10 brojki, koje provučemo kroz kontekst imamo neke informacije. Hakeri na internetu rade to dosta dobro, jako brzo, lukavo i uporno.


I naravno, dolaze do dosta više informacija. Onih informacija, zbog kojih neki ostanu bez novca na računu, profila na socijalnoj mreži, i-mejla…

Jako ranjiva mjesta su javne vaj-faj mreže. Svi volimo dok smo u tržnom centru, čekamo red u marketu ili pijemo kafu u kafiću, da iskoristimo to što imamo bespatan pristup internetu. Ali na tako velikim mjestima, vi ste na istoj mreži sa jako dosta uređaja od kojih je jedan možda potencijalni “napadač”. Jako je bitno voditi računa da li nam te mreže zatraže u nekom momentu pristup podacima telefona, imeniku ili bilo čemu drugom, nelogičnom. Naravno da takve zahtjeve treba odmah odbiti i isključiti se sa te mreže.


Stvar koju bih toplo preporučio jeste, da nikad ne vršite plaćanje nečega, preko javnih vaj-faj mreža. Često takav saobraćaj radi na portu koji nije zaštićen, pa su svi paketi u saobraćaju vidljivi.

Druga ranjiva tačka bi bile aplikacije. Kako na mobilnom telefonu, tako i na vašem računaru, mogu da naprave jako ružno iskustvo.

Prvo da kažemo nešto za aplikacije namijenjene za mobilne telefone.

Jako je bitno obratiti pažnju koje pristupe i ovlaštenja traži aplikacija koju želite da instalirate na vaš mobilni uređaj. U principu, zahtjevi prava pristupa aplikacije uvijek idu uz njen karakter.


Uzećemo za primjer aplikaciju za uređivanje slika. Svi volimo da sredimo sliku i da izgleda super na našem instagram profilu, ali takve aplikacije logično da traže pristup vašem albumu fotografija. Ukoliko aplikacija takvog karaktera, traži pristup vašem imeniku, sms porukama i slično, odmah odbijte takav zahtjev. Poželjno je izbrisati aplikaciju jer očigledno da se kroz nju nešto već sprema. Na ove stvari obraćajte pažnju i kad se urade ažuriranja na pojedinim aplikacijama.

Da biste lakše shvatili kako sve ovo vreba vaš laptop ili desktop računar, uzećemo za primjer krekovane igrice ili programe.

Svi volimo uštediti, pa tako se često odlučimo skinuti krekovan program ili igricu, dok bi za nju na zvaničnom sajtu morali platiti ne baš tako malu sumu dolara.

Instaliranje takvih programa, dovodi vaš računar u direktnu prijetnju. Pa pogledajmo čitavu sliku logično. Osoba ili više njih poznaje tehnike programiranja toliko dobro da mogu da “razbiju” program ili igricu koja košta 100$ i tek tako su je stavili svima nama na besplatno korištenje?!

Jako veliki broj krekovanih programa i igrica uposli vašu grafičku karticu za takozvano rudarenje kripto valuta. Kao simptom ovoga možete da primjetite glasniji rad vaše grafičke kartice I ako vi na računaru ne radite ništa posebno zahtjevno. Nerijetko, krekovani program sadrži svima nama poznate viruse, na koje nas svaki put naši anti-virus sistemi upozore, a mi to svjesno ignorišemo. Nije to u pitanju virus koji će vam “pokvariti” laptop, to su često takozvani kejlogeri. Skripte umetnute npr. u krekovani fotošop koji osluškuje sve input elemente i šalje napadačima. Tako često oni dođu do vaših lozinki od profila ili podataka kreditne kartice.

Jako često su na udaru i kompanije, u većini slučajeva one manje koje ne kupe vord, eksel i slične programe nego skinu besplatno sa nekih sajtova. Nakon toga primjete da su neki fajlovi kriptovani i da bi ih otključali, moraju da plate neki novac, nekoj ekipi, preko “darkveba”…na kraju im opet ne otključaju. To može da se desi i vama na vašem računaru i onda gubite često fotografije, snimke i dosta vama dragih stvari.

U ovom postu, zadatak mi je bio da vam probudim svjest po pitanju opasnosti na internetu i pitanje “Da li smo sigurni na internetu?” ne shvatate tako olako.


U nekim od narednih postova, pokušaću da vam objasnim šta je to što biste trebali preduzeti kako bi sigurnost vas i vaše porodice na internetu bila na nekom većem nivou.

Filter 2019