Sat. Jul 11, 2020
ћирилица /латиница

Да ли смо сигурни на интернету?

Аутор: Срђан Јововић

Да бисмо схватили како се заштити на интернету, прво треба да схватимо прави појам “ИНТЕРНЕТ”.


Замислите све као универзум, кластери и кластери информација разноликог формата и садржаја. Неке информације остављамо свјесно (слике, видео, постови, блогови, огласи, локација…) док неке информације остављамо несвјесно (ИП адреса, бр. телефона, именик, шифре…).


Добро дошли на интернет, мјесто гдје проток информација може да се пореди са протоком мисли у једном мозгу под веома јаким адреналинским шоком.

Интернет чинимо ми. Ја који пишем овај текст, веб сајт који га држи на себи, ти који га читаш и вјероватно подијелиш на својој друштвеној мрежи са пријатељима, затим и они који га читају и дијеле и све тако у круг.

Из већ наведеног, лако можемо да закључимо да је све у информацији. Али свима нам је јасно да неке повјерљиве информације нећемо оставити ни у лудилу (пин код кредитне картице, ЈМБГ итд).


То и јесте тако ако гледамо информацију која је већ стављена у контекст. Узмимо примјер ИП адреса “31.223.XXX.XX” просјечном кориснику интернет услуге неће значити ништа али ако је почнемо стављати у контекст, онда можемо доста тога да извучемо корак по корак.


Први корак је тај да се може извући гео локација, држава из које наведена ИП излази, затим град, оператер, уређај. Већ од само 10 бројки, које провучемо кроз контекст имамо неке информације. Хакери на интернету раде то доста добро, јако брзо, лукаво и упорно.


И наравно, долазе до доста више информација. Оних информација, због којих неки остану без новца на рачуну, профила на социјалној мрежи, и-мејла…

Јако рањива мјеста су јавне вај-фај мреже. Сви волимо док смо у тржном центру, чекамо ред у маркету или пијемо кафу у кафићу, да искористимо то што имамо беспатан приступ интернету. Али на тако великим мјестима, ви сте на истој мрежи са јако доста уређаја од којих је један можда потенцијални “нападач”. Јако је битно водити рачуна да ли нам те мреже затраже у неком моменту приступ подацима телефона, именику или било чему другом, нелогичном. Наравно да такве захтјеве треба одмах одбити и искључити се са те мреже.


Ствар коју бих топло препоручио јесте, да никад не вршите плаћање нечега, преко јавних вај-фај мрежа. Често такав саобраћај ради на порту који није заштићен, па су сви пакети у саобраћају видљиви.

Друга рањива тачка би биле апликације. Kако на мобилном телефону, тако и на вашем рачунару, могу да направе јако ружно искуство.

Прво да кажемо нешто за апликације намијењене за мобилне телефоне.

Јако је битно обратити пажњу које приступе и овлаштења тражи апликација коју желите да инсталирате на ваш мобилни уређај. У принципу, захтјеви права приступа апликације увијек иду уз њен карактер.


Узећемо за примјер апликацију за уређивање слика. Сви волимо да средимо слику и да изгледа супер на нашем инстаграм профилу, али такве апликације логично да траже приступ вашем албуму фотографија. Уколико апликација таквог карактера, тражи приступ вашем именику, смс порукама и слично, одмах одбијте такав захтјев. Пожељно је избрисати апликацију јер очигледно да се кроз њу нешто већ спрема. На ове ствари обраћајте пажњу и кад се ураде ажурирања на појединим апликацијама.

Да бисте лакше схватили како све ово вреба ваш лаптоп или десктоп рачунар, узећемо за примјер крековане игрице или програме.

Сви волимо уштедити, па тако се често одлучимо скинути крекован програм или игрицу, док би за њу на званичном сајту морали платити не баш тако малу суму долара.

Инсталирање таквих програма, доводи ваш рачунар у директну пријетњу. Па погледајмо читаву слику логично. Особа или више њих познаје технике програмирања толико добро да могу да “разбију” програм или игрицу која кошта 100$ и тек тако су је ставили свима нама на бесплатно кориштење?!

Јако велики број крекованих програма и игрица упосли вашу графичку картицу за такозвано рударење крипто валута. Kао симптом овога можете да примјетите гласнији рад ваше графичке картице И ако ви на рачунару не радите ништа посебно захтјевно. Неријетко, крековани програм садржи свима нама познате вирусе, на које нас сваки пут наши анти-вирус системи упозоре, а ми то свјесно игноришемо. Није то у питању вирус који ће вам “покварити” лаптоп, то су често такозвани кејлогери. Скрипте уметнуте нпр. у крековани фотошоп који ослушкује све инпут елементе и шаље нападачима. Тако често они дођу до ваших лозинки од профила или података кредитне картице.

Јако често су на удару и компаније, у већини случајева оне мање које не купе ворд, ексел и сличне програме него скину бесплатно са неких сајтова. Након тога примјете да су неки фајлови криптовани и да би их откључали, морају да плате неки новац, некој екипи, преко “дарквеба”…на крају им опет не откључају. То може да се деси и вама на вашем рачунару и онда губите често фотографије, снимке и доста вама драгих ствари.

У овом посту, задатак ми је био да вам пробудим свјест по питању опасности на интернету и питање “Да ли смо сигурни на интернету?” не схватате тако олако.


У неким од наредних постова, покушаћу да вам објасним шта је то што бисте требали предузети како би сигурност вас и ваше породице на интернету била на неком већем нивоу.

Filter 2019