НЕМАЊА МАЈДОВ: Шампион треба да даје позитиван примјер

Извор: Спортски журнал

Трофејни српски џудиста Немања Мајдов (23), специјално за Спортски журнал, испричао је како му протичу дани у доба корона вируса у његовом родном Источном Сарајеву, у Републици Српској…

– Искрено, коронавирус ми није пуно промијенила уобичајени начин живота. Кад се припремам за такмичење, тренирам три пута дневно и обично сам у спортском карантину. Једеш, тренираш, спаваш… Сада тренирам једном дневно у кућној сали, и много више времена проводим с породицом. Да људи не умиру од ове тајанствене болести и да се не ствара економска криза у свијету, што се мене тиче, ово може да потраје – истакао је Немања Мајдов.

Олимпијске игре у Токију су због пандемије вируса корона одложене за 2021?

– Игре су одложене с разлогом. Ни једна титула, побједа или медаља, није вриједна људског живота. Подржавам одлуку у потпуности. Биће времена за титуле и медаље. Одлагање Игара није ми пуно пореметило планове. Како је мени, тако је и другима. У глави сам већ припремио визију да ће Игре бити 2021. Бићу годину старији, искуснији, здравији. Мислим да ће то да буде, ако Бог да, све како треба.

Мјере ванредног стања попуштају, када очекујете почетак такмичења у џудоу?

– Не вјерујем да ће их бити прије септембра или октобра. Ово је контактни борилачки спорт. Ако су иоле паметни у Свјетској џудо федерацији, док год се у потпуности не угаси пандемија вируса, не би смјели да дозволе такмичења. На грен слемовима и гран при турнирима учествују спортисти из преко 100 земаља. Не бисмо смјели да се такмичимо док сви не будемо могли да учествујемо. То је најпоштеније.

Пласман на ОИ сте практично обезбиједили, ко би могао да вам буде најопаснији ривал у престоници Јапана?

– Обезбиједио сам пласман за Токио, али, све је прекинуто. Кад поново почну такмичења, мораћу да браним освојене бодове и да се потрудим да останем међу првих осморо бораца у жребу, јер је то јако важно. За сад су бодови „замрзнути“. Немам разлога да журим до марта следеће године. Што се тиче најопаснијих противника на Играма у Токију, искрено, бићу најопаснији сам себи. Кад сам на оптималном нивоу, могућности су велике. Даћу све од себе и уздам се у Бога.

Календар ће се мијењати, који су вам такмичарски приоритети?

– За сада немам никакву информацију у вези такмичења. Прича се да ће бити још једно Свјетско првенство?! Сви смо се фокусирали на Игре, није лако у кратком року темпирати врхунску форму. Надам се да ће бити мање турнира, јер се у том случају мање излажете ризику од повреде.

Да ли очекујете учешће на ОИ у Паризу (2024) и Лос Анђелесу (2028)?

– Желио бих да се борим у Паризу. Бићу тада у сјајним такмичарским годинама. Што се тиче Лос Анђелеса, не вјерујем. Има још лијепих ствари у животу, прије свега, стварање породице. Очекујем да ме успјешно замијене спортски насљедници, да и они доживе такмичарске снове на Олимпијским играма.

Не кријете да сте искрени вјерник?

– Бог има планове за све нас. Дао нам је слободну вољу. Ми одређујемо шта ћемо чинити. Бог нас упућује на исправан пут.

Колико вам вјера у Бога помаже кад сте на татамију?

– Вјера ми је најбитнија ствар у животу. Сваки спортиста има начин да пронађе унутрашњи мир. Ја га проналазим у вјеровању у Бога. То ме је одвело до свјетског врха у џудоу. Прије меча покушавам да нађем везу с Богом и да тог дана у датом тренутку будем најбољи. Ако се то не догоди, живот тече даље, то је Божија воља.

Какви су вам приватни планови?

– Све иде природним током. Мој двије године старији брат Стефан и ја, од мајке Биљане, оца и тренера Љубише, одгајани смо и васпитавани да нам образовање буде битно у животу. Обојица смо били ученици генерације у основној и средњој школи. Брат је дипломирао на два факултета, у Београду на ФОН-у и на Палама, на Физичком васпитању спорта. Прошле године дипломирао сам на истом факултету. Сад сам на другој години мастер студија. Послије ћу уписати докторске. Идем корак по корак, до врха! Битно је образовање, али и породично васпитање. Не можеш да будеш шампион само ако освајаш медаље. Битан је однос према породици, људима, дјеци, спортским ривалима. Шампион треба да даје позитиван примјер

Чиме ћете се бавити за 10 година?

– Мислим да ћу остати у спорту и да ћу такмичарска искуства да преносим на моје џудо ученике. Сада тренирају три пута дневно. Јако обећавају. Ту мислим на Уроша Мачара, Лазара Ждрала, Дарку Топаловића, Петра Шкрбу и Лану Ерић. Сви су државни прваци у својим узрастима. Очекујем да ме наслиједе. Да ли ће бити прваци свијета, то нико не може да зна. Биће свјетске класе, у то сам увјерен. За сада сам једини Србин коме је успјело да освоји свјетско злато. Дај Боже да моји спортски ученици понове оно што сам остварио, и то више пута – закључио је Немања Мајдов.

Filter 2019