Sat. Oct 31, 2020
ћирилица /латиница

Зашто је сапун важнији од алкохола, асепсола и средстава за дезинфекцију руку?

Није измишљено ништа ефикасније од сапунице и воде
Извор: Њујорк тајмс

Вјероватно је све почело сасвим случајно, пре више хиљада година.

Према једној причи, послије жртвовања животиња киша је испрала масноће и пепео који је остао, отишао је директно у оближњу ријеку, гдје се створила сапуница с невјероватном способношћу да очисти кожу, руке и одећу.

Можда је идеја настала захваљујући пјенастим растворима који су настали кључањем или гњечењем одређених биљака. Kако год, древно откриће сапуна измијенило је људску историју, пише Њујорк тајмс.

Иако наши преци то нису могли да предвиде, сапун би могао да буде једна од наших најефикаснијих одбрана против невидљивих патогена. Људи обично гледају на сапун као на благ и њежан производ, али за микроорганизме, он је изузетно деструктиван. Kап обичног сапуна разблаженог у води довољна је да уништи и убије многе врсте бактерија и вируса, укључујући нови коронавирус који се проширио свијетом.

Тајна изузетне моћи сапуна лежи у његовој хибридној структури.

Сапун је сачињен од молекула у облику чиода, од којих свака има хидрофилну “главу” – што значи да се лако веже с водом – и хидрофобни “реп” – који избјегава воду и везује се за уља и масти. Ови молекули када се нађу у води, наизмјенично “лебде” као појединачне јединице, дјелујући заједно с другим молекулима у раствору и сједињујући се у мале мјехуриће зване мицеле, с “главама” окренутим према споља, а “реповима” ка унутра. Неке бактерије и вируси имају липидне мембране које подсјећају на двослојне мицеле, са двије траке хидрофобних репова, заглављених у сендвичу између два прстена хидрофилних глава. Ове мембране су обложене важним протеинима који омогућавају вирусу да зарази ћелије и обављају виталне задатке које одржавају бактерије живим. Патогени обмотани липидним мембранама су коронавируси, ХИВ, вируси који изазивају хепатитис Б и Ц, херпес, ебола, зика, денга грознице и различите бактерије које нападају цријевни и респираторни тракт.

Kада перете руке сапуном и водом, ви заправо окружите мигроорганизме на вашој кожи молекулима сапуна. Хидрофобни “репови” молекула сапуна који плутају покушавају да избјегну воду, и онда се каче за липидне овојнице вируса и микроба, раздвајајући их.

Понашају се као гвоздена полуга и слабе читав систем”, каже професор Пал Тордарсон, који води катедру за хемију на Универзитету Нови Јужни Велс. Есенцијални протеини се изливају из распукнутих мембрана у воду, убијајући бактерије и чинећи вирусе бескорисним.

У синергијском деловању, неки молекули сапуна нарушавају хемијске везе које омогућавају бактеријама, вирусима и прљавштини да се лијепе на површину, уклањајући их са коже. Мицели могу такође да се накупе око честица прљавштине и дијелова вируса и бактерија, задржавајући их у некој врсти плутајућих кавеза. Kада исперете руке, сви микроорганизми који су оштећени, заробљени и убијени молекулима сапуна, бивају испрани.

Генерално, остала средства за руке нису тако поуздана као сапун. Средства за дезинфекцију с најмање 60 одсто алкохола дјелују на сличан начин, побјеђујући бактерије и вирусе уништавајући њихову липидну мембрану. Али, они не могу лако да уклоне микроорганизме с коже.

Постоје и они вируси који не зависе од липидне мембране која служи за то да инфицира ћелије, као и бактерије које штите своје осетљиве мембране чврстим штитом сачињеним од шећера и протеина. Примјер су бактерије које изазивају менингитис, упалу плућа, инфекције коже и дијареју, као и вирус хепатитиса А, полиовируси, риновируси и аденовируси (чести узрочници прехлада).

Ови отпорнији микроби су углавном мање подложни хемијском нападу етанола и сапуна. Али, енергично трљање сапуном и водом, ипак, може да очисти ове микробе са коже, што је дијелом и разлог зашто је прање руку ефикасније од средстава за чишћење. Средства за дезинфекцију на бази алкохола добра су резерва када немамо приступ сапуну и води.

Невјероватно је да у доба роботике која се користи у хирургији и генске терапије, тај древни изум, сапун у мало воде, који је хиљадама година остао непромијењен, представља највриједнију и најефикаснију заштиту. Kада из навике додирујемо очи, уста и нос, а што радимо на свака два и по минута, тим потенцијално опасним микробима отварамо пут до наших унутрашњих органа.

Kао основна свакодневна хигијена прање руку је прихваћено релативно скоро. Негде 1840-их година, др Игназ Семелвајс, мађарски љекар, открио је да мање жена умире на порођају ако доктори оперу руке прије интервенције. У то вријеме, микроби нису баш били познати као носиоци болести, а многи љекари исмјевали су идеју да недостатак личне хигијене може да доведе до смрти њихових пацијената. Оцрњен од колега, др Семелвајс је присиљен да оде у санаторијум, гдје су га стражари претукли и на крају је преминуо од посљедица инфекције рана.

Флоренс Најтингејл, енглеска медицинска сестра и статистичарка, промовисала је прање руку средином 1800-тих, али тек 1980-их година су центри за контролу и превенцију болести издали прве званичне смјернице за хигијену руку у свету.

Прање руку сапуном и водом једна је од кључних пракси јавног здравља које могу значајно да успоре пандемију и ограниче број инфицираних, спречавајући катастрофалну преоптерећеност болница и здравственог система. Али, то може да дјелује само ако се руке перу темељно и често: узмите сапун, добро насапунајте руке, протрљајте дланове и надланице, перите руке и између прстију укрштајући их, трљајте прсте длановима и обрнуто, а не заборавите и оба палца.

Млади и здрави људи треба темељно да перу руке нарочито током пандемије, јер могу да прошире болест на оне рањивије. Сапун је више од личног заштитног средства; када се правилно користи, постаје дио заштите цијеле заједнице. На молекуларном нивоу, сапун дјелује разбијањем материја, али на нивоу друштва помаже да се све одржи. Запамтите ово сљедећи пут кад кренете да заобилазите лавабо и судоперу: животи других људи су у вашим рукама.

Filter 2019