Fri. Oct 30, 2020
ћирилица /латиница

Прича Хелене Гавран – прича о дјевојчици коју је спасио Бог и хуман народ

Извор: Радио Фоча/Н.П.

Хелена Гавран, четворогодишња дјевојчица поријеклом из Фоче, успјешно је завршила лијечење у Паризу и вратила се у Београд, побједивши тумор на мозгу.

Хеленина прича једна је од оних несвакидашњих прича и примјер како хумани људи могу, заједничким снагама, да преброде велике недаће.

На аеродрому Никола Тесла у Београду, владала је велика радост. Малу Хелену Гавран, великог и неустрашивог борца, по повратку са лијечења из Париза сачекали су чланови породице, родбина и пријатељи.  Иза Хелене је шест мјесеци тешке борбе, шест јаких хемотерапија и три мјесеца боравка у стерилној соби. Иза ње и њених родитеља шест је мјесеци раздвојености од Лене и Софије, млађих сестара и кћерки, о којима се бринула бака Миланка.

Иако у седмој деценији живота, Хеленина бака Миланка Гавран каже да јој није било тешко да се брине о двије млађе унуке, али да јој било тешко увијек када Хелена није била добро.

Кад је Хелена била добро и ми смо били добро, кад јој је било лоше и нама је било лоше. Хвала Богу и добрим људима да је она дошла кући. То је најбитније. Све друго ће доћи само по себи. Хвала и докторима и свима који су пружили било какву  шансу и посветили се нашој Хелени, да она буде добро и да настави тамо гдје је стала-рекла је Гавранова.

Како је Хелена све преживјела и подносила то најбоље знају њени родитељи, Катарина и Радован, који су све вријеме лијечења били уз њу на клиници Густаво Роси у Паризу. Од почетка су вјеровали у њу, њену храброст и њену снагу, али и у оптимистичне прогнозе француских љекара који су тврдили да се Хелена може излијечити од опаке болести, што је на крају и показао контролни преглед на магнетној резонанци. Хелена Гавран је сада здрава дјевојчица, без турмора и метастаза.

Њен отац Радован Гавран истиче да јој слиједе контроле и дуг опоравак.

Најтеже је прошло, сада слиједи опоравак. Свака три мјесеца требамо да идемо на контролу, гдје ће радити магнетну резонанцу главе и кичме, као и контролу крви сваких 15 дана. Док смо били у Паризу недостајала нам је породица, али је Хеленино здравље било најпрече, тако да смо сву енергију посветили њој. Цијело вријеме смо били оптимистични, надали се најбољем и тако је било-рекао је Гавран.

Прича Хелене Гавран можда некоме изгледа као и приче друге дјеце које се боре са опаким болестима. Међутим, Хеленина прича једна је од оних која нас све учи бројним позитивним стварима. Хеленина прича ујединила је регион, премашила је све рекорде јер је у једној до сада најбржих акција прикупљено више од пола милиона евра за само 40 дана.

Хеленина прича нас учи да се породица пише са великим словом  јер без породице ништа ово не би било могуће. Њена многобројна родбина од Фоче, одакле јој је отац и деда, до Београда одакле јој је мајка и гдје сада живи, па све до Бродарева и Пријепоља одакле јој је бака Миланка, није се затворила у тај троугао.

Њена породица проширила је ову акцију на Европу, па и свијет. Помогли су и пријатељи, и то много. Донирали су од срца, давали подршку. Али највећа поука из ове приче је да је Хелену спасио поштен и хуман народ, који  у овом случају није марио за територијалне границе, вјерске и националне баријере, боју коже, језик.

Ова прича управо може да буде примјер како се на Балкану све може када се људи сложе у заједничкој мисији, тежећи једном циљу. Прича Хелене Гавран је то показала.

Filter 2019