Wed. Oct 21, 2020
ћирилица /латиница

У сриједу дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева

Основна школа “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву обиљежиће 11. март, Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, са посебним акцентом на ученице Наташу Учур и Милицу Лаловић, које су синоним страдања 123 дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

Наташа и Милица убијене су за вријеме примирја 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било под српском контролом. Тог дана је снајпериста са зграде “Лориса” из муслиманског дијела града угасио два млада живота.

Kобног дана десетегодишња Милица и деветогодишња Наташа нису завршиле омиљену игру ластишем коју су, не сумњајући у зле намјере одраслих, започеле испред своје зграде у тадашњој Улици Раве Јанковић на броју 59.

Дјевојчице су одмах превезене у болницу Kасиндо, у чијем записнику је наведено да је Милица довезена мртва, а да је Наташа преминула 15 минута након пријема.

Љекар у болници Славко Ждрале констатовао је тешке повреде главе, без могућности да им буде пружена икаква помоћ.

Наташа и Милица остале су нераздвојне и послије смрти, сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, само неколико километара од града у којем су рођене.

Директор Основне школе “Свети Сава” Данијела Мрда рекла је Срни да су, поред Наташе и Милице, још четири ученика ове школе изгубила живот.

Најмлађа, Зорица Дивчић, била је тек уписана у први разред, а најстарија Дијана Ћосовић, никада није подигла свједочанство које се и данас налази у школској архиви.

“Увијек је тешко причати о 11. марту, а наша је обавеза и дужност, као просвјетних радника, али и грађана да спомињемо најмлађе који су невино страдали у току рата”, нагласила је Мрда.

У знак сјећања на Наташу и Милицу, али и на сву убијену дјецу на подручју Српског Сарајева, у сриједу, 11. марта, биће положено цвијеће и вијенци на Спомен-обиљежју подигнутом у школском дворишту, те служен парастос и одржан историјски час којем ће присуствовати ученици и наставници свих школа из регије.

На споменику који је урадио Борко Мочевић, уклесани су стихови пјесме “Сумрак” Горана Врачара.

СУМРАK

Не ударајте громови у наша лепа дворишта
Јер већ је коров процвао ту где су расли јаблани
И срушени су домови и спаљена су огњишта
И нико није остао ни да нас мртве сахрани

У сумрак све је застало ни ветрови се не мичу
Зло ножем крвљу шкропљеним причу о смрти говори
На одру дете заспало и неке жене наричу
Над крилом мајке склопљеним да мртво чедо одмори

У име бога нечијег опет су дошле убице
И мрак је прсте уплео да зло и тугу подели
Сад нема смеха дечијег и празне су нам улице
Јер бог је себи узео све што смо икад волели

Немојте зато громови у наша пуста дворишта
Ту гђе је коров процвао и где су расли јаблани
Јер срушени су домови и спаљена су огњишта
И нико није остао бар да нас људски сахрани

Filter 2019