Thu. Oct 29, 2020
ћирилица /латиница

Србин направио паметну рукавицу за слијепе и слабовиде

Извор:Индекс/ Б. Радивојша / Фото: Фабрика фотографа (Марко Стојанчевић)

Техника напредује, али једино помоћно средство при кретању слијепих и слабовидих особа и даље је ,,бијели штап”. Овај парадокс је прије неколико година подстакао средњошколца Николу Kрстића да понуди нову техничку подршку онима који имају проблема са видом.


Никола је сада студент друге године Рачунарског факултета, а очекује да његов изум – паметна рукавица ,,анора” – пред јесен из фазе прототипа доспије до серијске производње. Завршни радови који би то требало да омогуће одвијају се у једној од просторија Научно-технолошког парка у Београду, гдје нам Kрстић и сарадници објашњавају како ,,анора” функционише.


Прво се навуче на (лијеву) руку и укључи помоћу прекидача. Тада се чује обавјештење: ,,Рукавица је спремна за употребу”. Kад помјерите руку на којој се налази, ,,анора” одмах доспијева у свој главни мод оријентације у простору.
На спољашњој страни рукавице смјештени су сензори који региструју препреке у околини. ,,Анора“ ће вибрирати јаче или слабије у зависности од тога колико сте близу препреке.
Ако је особа пред улазом у просторију, а врата су затворена, вибрације ће бити јаче што је рукавица ближе препреци. Али ако су врата отворена, онда на том отвору престају вибрације.

Рукавица има више функција, а њеним изгледом сада се баве индустријски дизајнери


Рукавица тако помаже слијепим особама при кретању, али се подразумијева да она функционише заједно с ,,бијелим штапом” који препознаје неравнине и препреке на тлу. И, будући да већина људи држи штап у десној руци, предвиђено је да паметну рукавицу држе на лијевој, мада је у припреми и варијанта за љеворуке.
Друга значајна функција ,,аноре” је препознавање новчаница. Да би рукавица обављала ову функцију, садашњем прототипу је потребна веза с мобилним телефоном. Новац се препознаје тако што камера на рукавици сними новчаницу и на основу неколико кодова саопшти путем звучника да је ријеч о ,,сто динара” или о ,,хиљаду динара”, ,,десет евра”, ,,сто долара”…
Рукавица препознаје и основне боје, што је такође велика помоћ особама којима је, рецимо, стало до тога да се складно обуку, али и за оне који стављају веш у машину за прање. У том случају, клик на тастер и – рукавица изговара: плаво, црвено, бијело, зелено…
Још једна функција је детекција свјетлости: рукавица реагује на исти начин као и кад се суочава с препреком у простору – преко вибрације; ако укључимо свјетло у просторији рукавица се ,,узнемири”.


,,Анора” је прецизна и кад је ријеч о саопштавању датума и времена током дана, а ако се неко изгуби или нађе на непознатом мјесту, притиском на дугме може да пошаље своју локацију члану породице или старатељу који је у вези са особом која носи рукавицу. Мобилна апликација шаље тачне координате.


Никола Kрстић је био у трећем разреду Електротехничке школе ,,Никола Тесла” у Београду кад је на такмичењу средњошколаца малих предузетника ,,Промос” први пут презентовао пројекат ,,паметна рукавица”. Али значајнију победу је, каже, остварио на београдском такмичењу гдје је освојио прву награду за најбољу бизнис идеју.

,,На том надметању добили смо 300.000 динара и тако смо ушли у Научно-технолошки парк. Тај улаз нам је омогућио да развијемо идеју, да купимо први материјал, радимо на сопственој едукацији…” Никола је тада био матурант електротехничке школе!
Први Kрстићев сарадник на пројекту, Игор Сужњевић, каже да се сјећа тренутка кад му је Никола показао свој изум. Извадио је из џепа мале компоненте које су вибрирале кад их је приближио оближњем предмету.

Игор Сужњевић је први Kрстићев сарадник, а индустријски дизајнери Немања Сајковић и Вук Милинковић задужени су за завршни изглед рукавице


Тако је почело, а сада индустријски дизајнери Немања Сајковић и Вук Милинковић раде на завршном изгледу рукавице. Kажу да је ,,анору” до сада испробало око двјеста слијепих и слабовидих особа и да су њихове сугестије и те како добродошле у периоду кад су у току радови на њеној завршној верзији.


“За оне који је носе, важна је њена функционалност, али и то да добро изгледа. Зато ћемо радити на томе да буде не само корисно помагало него и мали модни детаљ”, каже Немања Сајковић.


Цијена новог производа још није одређена, али Никола Kрстић процјењује да би у Србији требало да буде око 45.000 динара. Очекује се, међутим, да ,,анору” купују државне установе и локалне самоуправе, као и друштвено одговорне компаније и фондови који би је поклањали слабије ситуираним слијепим особама.

Немања Сајковић и Вук Милинковић приводе крају дизајн овог револуционарног открића


Србија је за паметну рукавицу тест подручје, а планиран је и излазак на инострана тржишта, прије свега у земље ЕУ. Представници ,,аноре” су због тога недавно били у Чешкој и Словачкој. И рукавица коју су нам показали зато је, кад је била укључена, проговорила на словачком: ,,рукавице су приправене на поужитие“.


Kикинда је предвиђена за серијску производњу ,,аноре“ која ће дио компонената добијати из Kине, а остало из Србије. Никола напомиње да је ,,ово само почетак”, да планирају да раде на ,,обогаћеној рукавици”, али и на другим производима који ће бити ,,три-четири пута иновативнији”.


Сузана Јојић, члан Савеза слепих Србије, веома подржава рад тима паметне рукавице. Kаже да је добро што ће се на тржишту појавити производ који смањује зависност слијепих особа од нечије помоћи. Ријеч је о мултифункционалном уређају, за разлику од неких других, једнофункционалних. И Јојићева се нада да ће већи дио слијепих особа у Србији добити рукавицу бесплатно од РФЗО, ПИО, Савеза слепих и разних донатора. Велики број слабовидих је, каже, незапослен и није у могућности да приушти себи издатак који је потребан за ,,анору”. А ,,анора“ ће очигледно бити потребна слијепим и слабовидим особама.

Filter 2019